Французи траже осуду злочина над Србима

С. Шурлан, Ж. Домазет 18.06.2015 15:33

Стразбур, Бањалука, Београд - Француска политичка партија Национални фронт покренула је у Европском парламенту доношење резолуције којом би било затражено утврђивање истине о свим ратним догађајима у Подрињу у периоду 1992. до 1995. године.

У предложеној резолуцији је наведено да за рат у БиХ постоји одговорност обје зараћене стране и да оптуживање само једне од њих за геноцид не би довело до стварног помирења и трајног мира. Напомиње се и да, према хашким критеријумима, не постоји ниједан чврст елемент који би омогућио оптуживање Срба у БиХ или српског народа за геноцид у Сребреници. У документу се наводи да случају Сребренице не постоји ниједан формалан доказ о постојању плана за масовну егзекуцију на основу етничког поријекла, као што је у фебруару 2001. године пред истражном комисијом Народне скупштине Француске признао Жан-Рене Руез, који је био надлежан за истраживање у Сребреници.

- Од 1992. до 1993. године 39 српских села у близини Сребренице је уништено, а њихови становници масакрирани и протјерани - наводе се у предложеној резолуцији и додаје да је Војска РС 16. јула 1995. године отворила коридор да би омогућила пролазак колоне бошњачких војника и цивила од Сребренице до Тузле.

Ова резолуција је прва у низу сличних докумената које се баве злочинима на подручју Сребренице којом је обухваћено страдање Срба. Највише буре изазвала је резолуција коју за усвајање у Савјету безбједности УН припрема Велика Британија и у којој је наведено да је у Сребреници почињен геноцид.

Предсједник РС Милорад Додик, који данас путује у Санкт Петербург, најавио је да ће шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова замолити да Русија стави вето на британску резолуцију. Додик је казао да ће Лаврову покушати да објасни да је вето РС важан зато што се занемарују српске жртве.

- Ако се жели дати пажња Сребреници, онда та пажња мора да буде усмјерена на жртве и бошњачког и српског народа. Упорно наметање геноцида врше они који су можда вршили геноциде у прошлости над другим народима, а сада Србима покушавају да наметну одговорност - истакао је Додик.

Британска резолуција је главна тема и у институцијама у Србији. Државни врх Србије треба да започне консултације о томе какав ће став заузети. Преовладава став да би Београд требао да се прикључи захтјевима РС и да затражи да Русија стави вето на документ, чије је усвајање планирано за 7. јул.

Из Кабинета предсједника Србије Томислава Николића поручено је да Србија треба да тражи подршку Русије да блокира усвајање резолуције.

- Ужас који се догодио у Сребреници толико је политизован да изазива мучнину. Не мислимо баш ништа добро о резолуцији о Сребреници почевши од мотива, преко садржаја и порука упућених нама, а не онима који су кроз целу историју чинили геноцид - речено је у Николићевом кабинету и додали да Сребреница није изолована појава и да се десила у грађанском рату послије бројних покоља српског становништва у околини Сребренице.

Премијер Србије Александар Вучић коначну одлуку у вези са ставом о резолуцији требало би да донесе до краја седмице, а министар иностраних послова Ивица Дачић рекао је да Русија може да подржи Србију у њеној одлуци, али и не мора.

Политички аналитичар из Београда Драгомир Анђелковић рекао је за "Глас Српске" да ће Србија несумњиво тражити да Русија стави вето на резолуцију и да вјерује да ће Русија изаћи у сусрет том захтјеву.

- Можда ће Србија пре тога настојати да издејствује то да се у вези с тим питањем ствара већа подела на међународном плану и покушати од Британије издејствовати да одустане од такве резолуције. Са Русијом ће видети на који начин би то могла да спречи без званичног обраћања. Ако не буде другог излаза Србија ће свакако на званичан начин настојати да такво нешто буде спречено јер се ради о политичкој злоупотреби трагедије и реинтерпретацији читаве ствари на начин који је малициозан по српску страну - рекао је Анђелковић.

Бивши шеф српске дипломатије Владислав Јовановић је казао да је резолуција изразито антисрпска и да је само почетак нових притисака западних сила на Србију.

- Њен циљ је да се притисне Београд да не спречава да Косово добије столицу у УН, да дигне руке од Бањалуке и да ослаби везе с Русијом - рекао је Јовановић.

Сарадник београдског Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић рекао је да је резолуција дио шире кампање чији је циљ да РС изгуби кључне надлежности и да дође до централизације БиХ.

Јаковчићева резолуција

У Европски парламент раније је упућена иницијатива за доношење резолуције о Сребреници којом би се на достојанствен начин обиљежила 20. годишњица геноцида, а европске институције позвале да спријече да се тако нешто икада више понови. Иницијатор резолуције је хрватски посланик Иван Јаковчић. Конференција предсједника Европског парламента ће 2. јула одлучити да ли ће нацрт ове резолуције бити стављен на дневни ред пленарне сједнице од 7. до 9. јула или ће бити дата као изјава предсједника Европског парламента Мартина Шулца и лидера посланичких група.