Фонд за спас банака донио би више штете него користи
БАЊАЛУКА - Много је недоречености у захтјеву Међународног монетарног фонда (ММФ) који тражи од власти БиХ хитно успостављање фонда за финансијску стабилност. Формирање тог тијела вјероватно би донијело више штете него користи, упозоравају стручњаци поводом најновијег приједлога са адресе ове међународне финансијске институције домаћим властима.
Идеја ММФ-а је да буде формиран фонд који би помагао у случају потребе за реструктурирање банака и био спреман у евентуалној кризи да пружи подршку ликвидности.
Резидентни представник ММФ-а у БиХ Ендрју Џуел каже да успостављање фонда за финансијску стабилност на нивоу БиХ, како они препоручују, захтијева постизање договора између чланова Сталног одбора за финансијску стабилност.
- Договор би требало да постигну министарства финансија БиХ те Српске и ФБиХ, Агенције за осигурање депозита те ентитетске агенције за банкарство и Централна банка БиХ. Ове институције треба да се договоре како ће бити успостављен фонд за финансијску стабилност и под којим условима ће новац фонда бити коришћен. Поред тога потребно је измјена важеће легислативе - рекао је “Гласу Српске” Џуел.
Нагласио је да се фонд за финансијску стабилност обично финансира средствима комерцијалних банака.
- Како би повећали кредибилитет фонда може се размотрити и могућност увођења заштитног механизма владе, који би био активиран под јасно дефинисаним условима. Друга могућност за финансирање је да владе ентитета уплате почетни новац који ће им се временом вратити из средстава прикупљених од банака - навео је Џуел.
На питање да ли ће формирање поменутог фонда бити један од услова за евентуални нови аранжман са ММФ-ом, Џуел је нагласио да је рано говорити о могућим условима за евентуалне будуће програме.
С друге стране професор на Економском факултету Универзитета у Бањалуци Драган Глигорић наводи да је домаћи банкарски систем доста стабилан и ликвидан.
- Ако би тај фонд био додатно осигурање банкарском сектору то је добро, али ако ће банке издвајати додатни новац за његово успостављање то би свакако довело до одређеног трошка за банкарски сектор. Познато је да сваки трошак банке надокнаде кроз повећање каматне стопе привреди и грађанима, што у преводу значи да би привредници и грађани финансирали фонд - рекао је “Гласу” Глигорић.
Нагласио је да је потребно добро процијенити да ли је то тијело потребно БиХ.
- Није идеја лоша ако неће довести до великих трошкова и још значајнијег повећања каматних стопа, јер би то значило већи терет за привреду и становнике. Сваки трошак би имао за посљедицу повећање каматних стопа. Успостављање тог фонда сигурно не би никако ишло о трошку банкарског сектора - поручио је Глигорић.
Сличног става је и економски аналитичар Зоран Павловић који наводи да је основни проблем што не постоји развојни фонд.
- Немамо фондове за подршку бизнисима и довођењу инвеститора из иностранства или мотивисању домаћих да покрећу производњу. Немамо развојни фонд ни за пољопривреду, субвенције које имамо су недовољне и нестимулативне - казао је “Гласу” Павловић који сматра да је успостављање фонда за финансијску стабилност са аспекта ММФ-а у вези са чињеницом да ентитети троше много новца на јавни сектор, а са друге стране не стварају никакву залиху унутар земље према потребама.
Павловић је нагласио да је финансијска стабилност одговорност министарстава финансија сваког ентитета.
- То је њихова надлежност и обавеза. Министри финансија не смију дозволити да новац буде потрошен, а да немају приходе. То је проблем и о томе говори ММФ - закључио је Павловић.
Видовић
Министарка финансија РС Зора Видовић раније је “Гласу” рекла да је Српска против формирања фонда за финансијску стабилност.
- За оснивање тог фонда потребна је промјена одређених законских рјешења, у првом реду Закона о осигурању депозита. Они желе да тај фонд буде у склопу Агенције за осигурање депозита БиХ. Ми смо против тога и Српска неће гласати за промјену закона нити за оснивање поменутог фонда - рекла је Видовићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
