Финансирање заједничких институција: Мањи трошкови или нема буџета

Нагласио је да је министарство на чијем је челу преузело на себе да уради приједлог буџета заједничких институција БиХ за наредну годину.

- Замолили смо буџетске кориснике да кажу које су то ставке гдје се може урадити одређена рационализација - рекао је Амиџић и подсјетио да су и Међународни монетарни фонд (ММФ) и други међународни економски експерти указали на то да треба смањити трошкове у јавној потрошњи у институцијама БиХ, с обзиром на то да расту из године у годину.

Према његовим ријечима Министарство финансија и трезора урадило је анализу која је показала тренд раста трошкова, који је био неоправдан.

Амиџић је навео да су се буџетски корисници током разговора о смањењу трошкова понашали као да им се мора дати те додао да је министарство обавезно да предложи буџет који подразумијева испуњавање критеријума, односно смањења трошкова.

- Тај буџет се вјероватно неће свидјети великом броју буџетских корисника. Ако одбију да се држе ових принципа, они су одлучили да заједничке институције у БиХ немају буџет за наредну годину, односно да се уђе у привремено финансирање - истакао је Амиџић.

Економисти поручују да потез министра финансија и трезора БиХ када је ријеч о питању смањења приједлога буџета на нивоу БиХ треба да слиједе и нижи нивои власти у земљи.

- Јавни сектор код нас броји превелики број запослених. Тај број далеко је већи него што би требало да буде да бисмо имали ефикасан привредни систем. Буџетски корисници имају своје интересе, али због тога треба да имамо власт спремну на општи и друштвени интерес. У овом случају то је свођење јавног сектора у реалне оквире. Коначно постоји жеља да на том пољу нешто буде направљено - рекао је “Гласу” декан Економског факултета у Источном Сарајеву Марко Ђого.

Нагласио је да и ММФ већ годинама упозорава да је систем неефикасан, јер превише ресурса иде у непродуктивне сврхе, односно јавни сектор, који не доприноси стварању нове вриједности.

ММФ је и у најновијем извјештају за БиХ апеловао на власти да додатно ограниче текућу потрошњу, укључујући и путем ограничавања потрошње на плате у јавном сектору те бољег усмјеравања социјалне потрошње, али и унапређења наплате прихода.

Буџет заједничких институција за ову годину износи 1,3 милијарде марака и већи је за 241 милион у односу на годину раније.

Амиџић: Властити приходи треба да расту 

Срђан Амиџић рекао је данас да би, према предложеном буџету за 2024. годину, властити приходи заједничких институција БиХ требало да расту 152 на 182 милиона КМ.

Амиџић је навео да је за функционисање заједничких институција од ентитета планирано укупно милијарду и 150 милиона КМ, те упитао има ли краја повећању ових издвајања ентитета за функционисање институција на нивоу БиХ.

-Са 750 на 780 милиона КМ, па са 780 на 865,5, да би у 2023. години било милијарду и 20 милиона КМ - појаснио је Амиџић.

Према његовим ријечима, структура буџета институција БиХ је потрошачка, наводећи да се у овогодишњем буџету 963 милиона КМ потроши на плате и примања, 200 милиона на материјалне трошкове, а свега 90 милиона на вишегодишња и једногодишња капитална улагања.

Одговарајући на питање делегата Дома народа Желимира Нешковића на који начин је дошло до дефицита од 37 милиона КМ у буџету институција БиХ у овој години, Амиџић је рекао да се тај дефицит односи на 2024. годину.

Говорећи о потенцијалном привременом финансирању за наредну годину, Амиџић је навео да привремено финансирање није питање за Министарство финансија и трезора, већ за све кориснике буџета који нису хтјели да се понашају рационалније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.