Европска комисија најавила нова улагања у Западни Балкан
БРИСЕЛ - Европска комисија је најавила нови пакет улагања у вриједности од 680 милиона еура за подршку пет водећих улагања у жељезнички промет и обновљиву енергију на Западном Балкану.
Ријеч је о шестом финансијском пакету у оквиру Привредног и инвестицијског плана ЕУ-а за Западни Балкан, којим би требало мобилизирати 16,6 милијарди евра улагања. Пројекти су припремљени у блиској сарадњи с партнерима са Западног Балкана и међународним финансијским институцијама.
"У свијету који постаје све разједињенији потребна нам је још снажнија и сложнија заједница вриједности. Проширење је кључно како би се то постигло. Иако настављамо сарађивати на приступању, морамо подузети одлучне мјере како бисмо Западни Балкан приближили нашој привреди. Уз нетом одобрене пројекте вриједне 680 милиона евра унапређењем прометних веза и искориштавањем енергије из обновљивих извора убрзавамо заједнички пут према зеленој и боље повезаној будућности. Заједно постављамо темеље одрживог раста и веће интеграције, показујући још једном нашу велику преданост благостању регије и њезину путу према чланству у ЕУ-у", казала је предсједница Европске комисије Урсула вон дер Лајен.
Оперативни одбор Оквира за улагања на Западном Балкану 8. децембра је потврдио пакет улагања вриједан 680 милијуна евра, који укључује 253,2 милиона евра бесповратних средстава ЕУ-а из Инструмента претприступне помоћи (ИПА III), повољне зајмове међународних финансијских институција и доприносе са Западног Балкана.
Пет нових одобрених пројеката обухватају сљедећа два приоритетна сектора:
1. одрживом саобраћају - обнова жељезничке пруге коридора осам у Албанији и обнова жељезничке пруге Бар – Врбница у Црној Гори.
Тим ће се пројектима придонијети унапрјеђењу жељезничког промета на Западном Балкану у складу са стандардима ТЕН-Т-а и осигурати интеграција са жељезничком мрежом ЕУ-а.
2. чистој енергији - изградња двију вјетроелектрана у БиХ и увођење соларне фотонапонске електране у Албанији. Тим се пројектима подупире прелаз на нискоугљенску привреду и потиче одрживи развој у регији.
У оквиру стратегије Глобал Гатењаy циљ је Привредног и инвестицијског плана за Западни Балкан потакнути дугорочни опоравак, убрзати зелену и дигиталну транзицију те потицати регионалну сурадњу и конвергенцију с ЕУ-ом. Планом који је Европска комисија донијела у октобру 2020. мобилизираће се улагања у износу до 30 милијарди евра, укључујући девет милијарди евра бесповратних средстава ЕУ-а.
"Европска унија је најважнији донатор и улагач на западном Балкану, а данашњи финансијски пакет у износу од 680 милиона евра још је један поштовања вриједан примјер. С ових пет инвестицијских пројеката приближили смо се потпуном повезивању и интеграцији западног Балкана у наше прометне и енергетске мреже. Осим тога, улагањима у оквиру тих развојних пројеката желимо регији пружити иновативнија, чишћа и сигурнија господарска рјешења у корист грађана и подузећа", рекао је Оливер Вархељи, повјереник за сусједство и проширење.
На темељу тог новог пакета улагања ЕУ би требао мобилизирати 16,6 милијарди евра улагања, укључујући 4,5 милијарди евра бесповратних средстава ЕУ-а. То укључује финансирање 59 водећих улагања ЕИП-а.
Оквир за улагања на Западном Балкану заједничка је финансијска платформа Европске комисије, финансијских организација, држава чланица ЕУ-а и Норвешке чији је циљ јачање сарадње у улагањима јавног и приватног сектора ради подстицања социоекономског развоја регије како би се придонијело европској интеграцији Западног Балкана, преноси Кликс.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
