Европа ствара гето на Балкану

Каже ово за “Глас Српске” политички аналитичар Бранко Павловић коментаришући најновије потезе појединих европских земаља, које траже начин да се ослободе великог броја миграната који, поред финансијског, све више постају и безбједносни, али и политички проблем.

-  Они очигледно припремају да од БиХ и Србије направе гето за мигранте, али то се никако не сме дозволити, јер би представљало велики безбедносни ризик по нас - упозорава Павловић. 

Када су у питању мотиви, односно зашто је готово преко ноћи промијењена плоча у вези са мигрантима, Павловић каже да су они прије свега политичке природе, јер су десничарске партије у великом успону, поготово у Њемачкој.

- Политика се мења због десничара који су своју популарност стекли критикујући досадашњу мигрантску политику. То је посебно присутно у Немачкој, али и Шведској. Други разлог је надолазећа рецесија, јер се предвиђа да у наредних пар година неће требати толико радне снаге.  Наравно, ту је и безбедносни аспект. Схватило се да је дошло до раста насиља - појаснио је Павловић.       

Њемачка је, иначе, јуче стартовала са контролом граничних прелаза дуж цијеле своје копнене границе, дуге више од 3.700 километара. Како је појашњено, она се уводи с циљем регулисања миграција и заштите од исламистичког екстремизма. Подсјећања ради, ова држава је у неком претходном периоду била једна од највећих заговорница пријема миграната, тражећи и од других земаља да се солидаришу.

Тадашњи план Берлина био је да се на овај начин обезбиједи неопходна и јефтина радна снага, али и повећа ниска стопа наталитета. Међутим, у међувремену се све промијенило, те је чак на нивоу ЕУ донесен план за сузбијање нелегалних миграција, при чему су у први план стављене поједине балканске земље, које су претворене у граничаре, односно у такозвана паркиралишта за мигранте. Њемачка и друге европске државе су схватиле да асимилација ових људи не тече онако како је планирано, али и да би у будућности могли имати великих проблема због увезеног радикалног ислама. Указао је на то и недавни напад у Золингену у којем су три особе убијене. Као нападач је идентификован 26-годишњи Сиријац. Након тога Њемачка је депортовала и 28 држављана Авганистана у њихову домовину, што је први такав чин откако су се талибани вратили на власт 2021. године. Расправа о масовној имиграцији је дуго била забрањена у Њемачкој, све док на државним изборима у Тирингији и Саксонији добре резултате нису забиљежили десничари, који се оштро противе мигрантској политици канцелара Олафа Шолца. 

Како би се ријешили миграната, али и оваквих сличних потенцијалних безбједносних и политичких  пријетњи, од 10. новембра ће стартовати ЕУ систем за пријаву уласка и изласка (ЕЕС). Није се стало на томе. Шведска је одлучила да плаћа њихов одлазак. Они који добровољно напусте ову земљу имаће право да добију до 350.000 шведских круна, односно око 34.000 долара. Плаћање мигрантима да оду представља драматичан преокрет од 2015, када је тадашња министарка спољних послова Маргот Волстром прогласила земљу “хуманитарном суперсилом” и отворила своје границе за више од 160.000 тражилаца азила, више по глави становника него било која друга европска земља. Нешто мање од милион људи, углавном са Блиског истока и из сјеверне Африке, емигрирало је у Шведску у годинама од тада. Шведски медији данас наводе да је упоредо са овим доласцима дошло и до пораста насилних злочина, при чему се број случајева убистава и убистава из нехата скоро удвостручио, а број сексуалних преступа порастао за 56 одсто.

И Италија је одлучила да не сједи скрштених руку. Рим се са Тираном договорио да се направе кампови на двије приморске локације у сјеверној Албанији. Предвиђено је да споразум траје пет година, и да Албанија прихвати годишње до 3.000 миграната који путују преко Средоземног мора. Британски премијер Кир Стармер прије пар дана је показао интересовање за овај споразум, наводећи да ће исти и његова земља размотрити због огромних трошкова с којима је суочена. Због глобалне кризе узроковане разним ратовима и санкцијама, инфлацијом и страховима од рецесије, па и стагфлације, западне земље имају све мање новца, те се због тога тај терет у вези са мигрантима покушава пребацити и на леђа држава које нису ни довеле до овакве ситуације. Тако је чак од стране УНХЦР-а недавно препоручено балканским земљама да оне преузму трошкове збрињавања миграната на својој територији, а међу њима је БиХ.

Милијарде

Британски и шпански медији недавно су објавили да су њихове земље суочене са рекордним бројем миграната. Према писању појединих листова, они британске пореске обвезнике коштају више од осам милијарди фунти на годишњем нивоу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.