ЕУ цијели Балкан држи на леру
САРАЈЕВО - Посљедње поруке званичника из Брисела о европском путу БиХ, односно напретку ка првој степеници познатијој као кандидатски статус, не уливају наду да ће се обистинити раније најаве да би могли до тог циља стићи до краја ове године, али јачају сумње да, генерално, цијели западни Балкан још није стасао за европску породицу.
БиХ је у мају 2019. године добила позитивно мишљење Европске комисије о раније поднесеном захтјеву за чланство у ЕУ те јој је испоручен списак са 14 приоритета, односно реформи на многим пољима које мора да спроведе у дјело да би добила статус кандидата. Међутим, посљедњих мјесеци врло често се могло чути, и од појединаца из Брисела, да је фокус на три закона и да домаћи лидери морају потврдити да су истински опредијељени за напредак с циљем добијања статуса кандидата, односно пуноправног чланства.
На четвртом састанку Савјета за стабилизацију и придруживање БиХ и ЕУ, у уторак, у Бриселу, потпредсједник Европске комисије Јосеп Борел подвукао је да је БиХ спровела изборе у Мостару, али генерално постигла ограничен напредак те да мора испунити свих 14 приоритета. Предсједавајући Савјета министара БиХ, који је предводио домаћу делегацију, тражио је, са друге стане, да ЕУ види напоре БиХ, да је урађено онолико мјера које је могуће квалификовати као успјешан процес те да се може додијелити кандидатски статус. Тегелтија јуче није хтио да говори о посјети Бриселу, а за "Глас" је поручио да ће се о свему огласити у идућим данима.
Замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за европске интеграције у Парламенту БиХ Лазар Продановић (СНСД) истакао је за "Глас Српске" да је веома тешко испунити свих 14 услова, не само у овој години него и на дуже стазе.
- Било би коректно ако би испунили захтјеве који се тичу измјена Закона о јавним набавкама, сукобу интереса те Високом судском и тужилачком савјету, дати нам вјетар у леђа да добијемо статус кандидата, а да на осталим питањима радимо у наредним фазама које претходе приступању. Видјећемо шта ће бити - рекао је Продановић.
Сматра да је могуће кроз отварање поглавља са ЕУ поправљати ствари, али додаје да одавно није било овакве летаргије према западном Балкану. Његов колега из Комисије Саша Магазиновић (СДП БиХ) сматра да домаћи званичници покушавају да одређене мале ствари које су урађене представе као велики успјех, али да то "не пије воде" у званичном Бриселу.
- То је тај зачарани круг у којем се вртимо, с тим да морамо знати да ЕУ диктира правила и да им покушаји спинова из БиХ ништа не значе - рекао је Магазиновић, који, такође, сматра да је љествица услова превише високо постављена за БиХ и њен први корак, у односу на остале које су ишли истим путем. Додао је да не може да се сјети да је толико, колико се тражи од БиХ, требало да испуне други да би добили статус кандидата.
- Са или без кандидатског статуса, међутим, то су ствари које ми морамо да испунимо и да нам то буде алат да средимо стање у свом дворишту, тако бисмо били далеко бољи и ефикаснији, а не само да испуњавамо услове Брисела и макар никада не постали чланица. Често се шаље порука овом региону да и нисмо добродошли. Сјеверна Македонија је чак промијенила и своје име и опет нису добили што је требало. То је и више него јасна порука западном Балкану да нема консензуса о приступању ЕУ - оцијенио је Магазиновић за "Глас Српске".
Регион
Црна Гора, Србија, Сјеверна Македонија и Албанија имају службени статус држава кандидата. Црна Гора и Србија су отвориле приступне преговоре и поглавља. Албанија је 2014. добила кандидатски статус, али још није отворила преговоре. Слична судбина прати и Сјеверну Македонију, јер иако је испунила услове, међу којима су неки били озбиљни, као што је промјена имена, није добила зелено свјетло за претприступне преговоре.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
