Енергенти стају на пут инвеститорима
САРАЈЕВО - Имајући у виду да готово цијела 2022. година протиче у ванредним условима рата у Украјини, пада БДП-а у земљама ЕУ, високе инфлације у свијету и раста каматних стопа, глобални ниво улагања биће сигурно у паду, што ће се осјетити и у БиХ, а посебну превагу у одлучивању на адресама инвеститора имаће и стање са енергентима.
На те и друге потенцијалне проблеме на тржишту указано је у програму рада Агенције за унапређење страних инвестиција (ФИПА) у БиХ за наредну годину, а који је достављен у фазу консултација прије слања на одобравање Савјету министара.
ФИПА је агенција надлежна за промоцију и унапређење директних страних инвестиција те за креирање имиџа о БиХ као земљи која је сигуран партнер за улагање капитала. Постојеће пројекције указују да су средња и источна Европа, а тиме и БиХ, у добром положају да искористи предности и прилику да привуче одређени број компанија која имају производњу у Украјини. На тој листи су инвеститори из Холандије, Велике Британије, Швајцарске и Њемачке. Водећи економисти, како пише у плану ФИПА, савјетују наставак улагања свим инвеститорима.
- Вјерујемо да би БиХ, уколико буде унаприједила пословни амбијент, била интересантна за нове инвестиције, посебно у металопрерађивачком сектору, обновљивим изворима енергије, информационим технологијама, туризму, као и у прехрамбеној индустрији - наведено је у плану ФИПА.
Ипак, уважавајући неизвјесност кретања привредних активности у свијету због инфлације, трошкова енергената, рата у Украјини, смањење трговине и губитка повјерења, очекивано је и да укупан ниво улагања буде смањен у току 2023. године због погоршања расположења према ризику и паду цијена дионица.
- Са друге стране, позитиван тренд раста интереса европских компанија за подручје западног Балкана у постпандемијском периоду се наставља. Све то може бити прилика БиХ да искористи тренд разматрања нашег тржишта од стране западноевропских компанија, које имају производне погоне на подручју Азије, али и компанија које су их имале у Украјини и Русији - пише у документу.
Фокус ће бити на тржиштима Њемачке, Аустрије, Швајцарске, Италије и Холандије, али ће се пажња поклонити и Турској, скандинавским земљама и Блиском Истоку те америчким компанијама које послују у централној Европи у 2023. години, а из ФИПА, гдје је на мјесту директора Милица Марковић, поручују и да веома важан облик сарадње остаје са Србијом, Хрватском и Словенијом које су уз Аустрију дужи низ година највећи инвеститори у БиХ.
Марковићева за “Глас” каже да БиХ није изолована земља те да ће дијелити судбину других као и током удара пандемије вируса корона.
- И на нас се рефлектују неприлике из даљег и ближег окружења. Посебно би до изражаја могла доћи енергетска криза која расте на глобалном плану. То ће сигурно утицати на стране инвеститоре у смислу рентабилности и профитабилности за пословање у БиХ. Да ли да развијају нове послове или уопште долазе - истакла је Марковићева.
Енергетска криза, подвлачи, утиче на многе факторе живота па и на одлуке страних инвеститора да ли ће започињати нове послове или чувати новац за боља времена.
Позитивни помаци
Директна страна улагања у 2021, према званичним подацима Централне банке БиХ, износе 971,2 милиона КМ што је за 32 одсто више него годину раније у БиХ. Прошлогодишњи износ директних страних улагања је највећи од 2009. Највише су инвестирале Швајцарска, Турска и Велика Британија, а из ФИПА поручују да сарађују са постојећим инвеститорима у отклањању административних препрека које им стоје на путу ширења послова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
