Експерт за уставно право Радомир Лукић упозорава: “Грађанска” демократија води БиХ у нестанак
САРАЈЕВО - Приједлог лидера СДА Бакира Изетбеговића да постојећи Устав БиХ буде измијењен на начин да се уклоне одредбе које онемогућавају сваком грађанину кандидовање за Предсједништво БиХ и у Дом народа Парламента БиХ представља продужетак Бадинтерове и европске “грађанизације” земље, а којом је у темељима срушен Устав некадашње СР БиХ.
Истакао је ово за “Глас Српске” експерт за уставно право и професор са Правног факултета у Источном Сарајеву Радомир Лукић, објашњавајући да се ради о још једном у низу, како је рекао, Изетбеговићевих егзотичних, лакоумних, наводно демократских, а дубоко недемократских, лицемјерних и ка доминацији Бошњака усмјерених приједлога, а који су већ једном БиХ одвукли у грађански рат.
- Ради се о покушају да се елиминишу групне и националне разлике, да се националном одузме сваки политички значај и институционални утицај. Ако је та политика једном, послије тадашњих скоро 50 година мира, довела до нестабилности и грађанског рата, онда таква наводно нова, а у ствари стара “грађанизација” из периода деведесетих, једино може да и сада, послије двадесет пет година мира, доведе до истих или сличних посљедица - увјерен је Лукић.
Како је појаснио, консоцијативна демократија је и једина садашњост и једина политичка и државно-институционална будућност БиХ, док је већинска демократија или тзв. “грађанска” демократија, према његовом дубоком убјеђењу, пут у нестанак БиХ. Лицемјерно одузимање огромној већини хрватске нације у БиХ да бира свог представника у Предсједништво БиХ је, како каже, најбољи и очигледан примјер посљедица такве бошњачке “грађанизације” земље.
- Тешко да конститутивност једне нације може да буде остваривана тако да јој друга нација бира, тачније намеће “њеног” представника. Он је са становишта Устава нелегитиман - категоричан је Лукић.
Осврћући се на пресуду “Сејдић и Финци”, Лукић каже да Европски суд за људска права има многе примјере недосљедности у одлучивању, а међу њима је издвојио њихову одлуку да је постојање енглеског Дома лордова у потпуној сагласности са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама и њеним протоколима, иако је, како је истакао, и лаику јасно да то није тако.
Тада је исти тај суд нашао да је постојање тог дома у складу са начелом демократије из члана 3. Протокола 1, само зато што је то дио енглеске традиционалне уставности. Дакле, и овај је суд посвједочио да и у његовој наводно досљедној пракси, како је рекао Лукић, постоје два аршина. На крају је поручио да би бошњачки политичари требало да коначно постану свјесни да је постојећи Устав БиХ једини начин њеног организовања, како сада, тако и у будућности.
Уважавање разлика
Према ријечима професора Лукића, БиХ није једина земаља у Европи у којој се кроз уставно уређење уважавају националне и регионалне разлике у институционалној равни. Као примјер је навео Белгију, Италију, Шпанију...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
