Економско самоубиство по рецепту Жељка Комшића

Сматра ово експерт за енергетику и гасни сектор Војислав Вулетић, коментаришући настојања појединих бошњачких политичара, међу којима је и члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић, да се БиХ по сваку цијену и потпуно одрекне наводне зависности од руског гаса и пређе на такозвани сјеверноамерички течни. Према ријечима Вулетића, тврдње Комшића, који је прије неколико дана објавио ауторски текст у једном од америчких часописа у којем се наводи да је енергетску стабилност Европе, па и БиХ, потребно градити на америчком течном гасу - нетачне су, а што су на својој кожи већ најбоље осјетиле поједине европске земље које су кренуле тим стопама.

Наводи да се ради о, прије свега, политички мотивисаним одлукама, не здраворазумским и економским, а што се може видјети и из Комшићевих порука упућених на адресу америчког државног секретара Ентонија Блинкена, захваљујући му за све што Вашингтон ради када је у питању БиХ. Блинкен је, иначе, заједно са америчким амбасадором у БиХ Мајклом Марфијом један од највећих заговорника градње Јужне интерконекције гасовода, односно спајања БиХ са терминалом Крк у Хрватској, а у који се у највећој мјери допрема амерички течни гас. Амерички званичници годинама већ упозоравају Европљане, па и власти у БиХ, да се морају ријешити зависности од руског гаса. С друге стране, САД од Русије и даље купују уранијум и то у огромним количинама. Русија и даље, поред свих уведених санкција, подмирује чак 24 одсто тренутних потреба САД. 

Вулетић је мишљења да, уколико БиХ не жели да угрози своју енергетску стабилност, не смије се олако одрећи постојећих рута снабдијевања и приче око спајања са “Турским током”. Ради се о гасоводу којим се преко Црног мора, Турске, Бугарске и Србије снабдијева регион. Појашњава да ова Комшићева енергетска стратегија има доста великих рупа. Прва је та што је течни гас, због технологије обраде, транспорта и складиштења, неколико пута скупљи од природног. Друга је што нема довољно складишних капацитета, те трећа та што количине ЛНГ гаса које САД могу испоручити европским потрошачима могу задовољити само минималне потребе. И на крају, било какви проблеми у америчким постројењима, од неисправног вентила до густе магле, могу утицати на ово снабдијевање,  што није случај са природним гасом. Додаје и да, и поред тога што САД планирају градњу нових складишних капацитета, то ни тада неће нешто значајно промијенити. Категоричан је да се ни у наредних десет до 15 година, а због непостојања других алтернативних и реалних извора снабдијевања, европске земље неће моћи тако лако одрећи руског гаса. 

- Ослањати се само на течни гас и правити некакве политичке гасоводе, стварно је сулудо, равно самоубиству. Бесмислена је евентуална градња Јужне интерконекције, гасовода којим би се БиХ спојила с Хрватском, односно гасним терминалом на Крку. То је бацање пара. Они који прате стање на гасном тржишту знају да ни САД немају довољних количина течног гаса. Бајден је, примјера ради, недавно обуставио слање 20 милијарди кубних метара течног гаса Европи. Друга кључна ствар је и то што се еколози жестоко противе градњи нових гасних терминала по САД, које они називају темпираним еколошким бомбама - каже Вулетић.

Наводи и да прича о азербејџанском гасу, односно Трансјадранском гасоводу није нешто на што би се БиХ могла, евентуално, ослонити. Појашњава да се ради о гасу који се вади и транспортује са гасног поља Шах Дениз. Када су у питању количине - оне се крећу око 14 милијарди кубних метара и сав тај гас, како појашњава, иде према Италији, с којом Баку има потписан вишегодишњи уговор. На питање који су онда реални извори снабдијевања, Вулетић каже да се ради о Русији, Ираку, Сирији, али и Ирану у ком се налази једно од највећих налазишта гаса, које за седам дана произведе количине које би могле подмирити годишње потребе Србије.

- Али и у овом случају, не рачунајући ту руски гас, потребно је изградити нове транспортне руте, гасоводе. Колико ми је познато, и Израел је недавно пронашао одређена налазишта, а која се налазе у појасу Газе. Румуни су прије десет година пронашли одређена богата налазишта, али до данас није извађен ни један једини кубик. Да закључим, земље које желе имати енергетску сигурност, хтјеле то или не, мораће се и даље ослањати на руски гас. Зато је и Комшићева прича сулуда, није реална ни у некој даљој будућности - поручио је Вулетић.   

Посљедице

Пауза у испоруци америчког течног гаса Европи биће још један ударац за ионако нестабилно снабдијевање Старог континента. Нови ударац би могла бити најава Украјине да би ускоро могла прекинути са испоруком руског гаса преко њене територије. Прекид овог транзита значио би да Европи преостаје једино “Турски ток”, од кога она покушава побјећи. Поједини стручњаци све отвореније упозоравају да се Европа превише ослања на амерички течни гас, те да компаније све више почињу да осјећају негативне ефекте једне такве политике. Њемачка хемијска индустрија, која је прошле године остварила продају од око 230 милијарди долара, заглибила је у дубокој рецесији изазваној губитком јефтиног руског гаса, кључне сировине за ђубрива и извора енергије за тешку индустрију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.