ЕЦБ поново подигла каматне стопе: Лијек за инфлацију опаснији од болести

Наводи ово професор са Београдске банкарске академије Дејан Ерић коментаришући најновије потезе америчких Федералних резерви (ФЕД) и Европске централне банке (ЕЦБ) које су поново подигле каматне стопе, како би тврдоглаву инфлацију свели на циљаних и прихватљивих два одсто. Како каже Ерић, то им донекле и успијева јер је инфлација у еврозони опала са максималних 10,6 у октобру прошле године на 5,5 одсто у јуну 2023. али сада се поставља питање да ли је цијена можда превисока.

Појашњава да превелико повећање каматних стопа има за посљедицу да новац као роба постаје скупљи, што утиче на пад тражње за кредитима, стварајући велике финансијске проблеме привреди. То онда, како каже, неминовно доводи и до пада привредних активности. Ерић стога сматра да повећање каматних стопа у дугом року не може никако бити одржива мјера.

Упркос смањењу инфлације, амерички ФЕД подигао је у сриједу кључну каматну стопу за 0,25 одсто. Одлука о повећању била је очекивана, а након овог каматне стопе налазе се у распону од 5,25 до 5,50 одсто, што је највише у посљедње двије деценије. Аналитичари очекују да ће наредно повећање услиједити у септембру или новембру. Њиховим корацима пошла је и ЕЦБ, подижући јуче референтну каматну стопу за још 25 базних поена, на 4,25 одсто. Каматна стопа на депозите сада износи 3,75 одсто, што је највише у протекле 22 године. Од почетка циклуса пооштравања у јулу 2022. године, званичници ЕЦБ повећали су каматне стопе за 425 базних поена, што представља најбржи темпо пооштравања у њеној историји. Ново повећање могло би бити у септембру ове године.

Све више је аналитичара, али и европских званичника, заговорника мекше монетарне политике. Они упозоравају да лијек, односно подизање каматних стопа овако агресивно, учестало и у дугом периоду може да се покаже као горе од болести. Наводе да је рецесија у моћној Њемачкој, локомотиви европског развоја, већ почела, на шта указују и званични подаци - да је већ у два узастопна квартална дошло до смањења бруто домаћег производа. Ако се то понови и у трећем тромјесечју, како наводе ови аналитичари, могло би доћи до ситуације која се посљедњи пут догодила током свјетске економске кризе из 2008. године. На ово је недавно упозорио и шеф Института за економска истраживања ИФО из Минхена, Клеменс Фуст, поручујући да би било мудро да ЕЦБ обазривије доноси одлуке о повећању каматних стопа. Навео је да економски параметри показују да је Њемачка у све већој рецесији, истичући да ситуација у највећој европској економији постаје све мрачнија.

Банке еврозоне већ биљеже рекордно ниску потражњу за пословним кредитима у другом кварталу. Привредници у ЕУ се све мање задужују, а стручњаци указују да би то што не узимају позајмице за инвестиције и развој могло бити погубно за економију Европе у наредном периоду. Централне банке су пријавиле и оштрији пад потражње за кредитима од стране предузећа више него што се очекивало, на најнижи ниво у посљедњих 20 година, показало је квартално истраживање ЕЦБ-а. Банке су, такође, пооштриле и критеријуме, обазривије су и клијенте провлаче кроз “ситно сито” прије него што им одобре позајмице. За пад тражње за кредитима, за који се очекује да ће се наставити и у трећем кварталу, заслужан је раст каматних стопа, као и смањена потреба привреде за финансирањем инвестиција. И грађани посустају под теретом кризе па је забиљежен пад потражње становништва за кредитима. Ово је директна посљедица раста трошкова задуживања због повећања каматних стопа централних банака, које тако обуздавају инфлацију.

Ови потези ЕЦБ негативно су утицали и на БиХ, односно домаћи банкарски сектор јер су банке пооштриле услове давања нових позајмица, што је онда довело и до пада кредитних активности, посебно у сегменту - привреда.  

Посљедице овог рестриктивног подизања каматних стопа, према процјенама аналитичара, имаће најјачи ефекат у наредној години. Успоравање привреде ће се наставити или ће једноставно доћи до једне стагнације и анемичног раста, који једноставно неће омогућавати да се европска привреда даље развија. Како истичу ови експерти, стопе раста између нула и један одсто на годишњем нивоу раста само ће продубити актуелну кризу у Европи, која није само економска, већ и социјална.

Економиста Никола Стакић сматра да овако високе каматне стопе није могуће одржати дуго, али и да ће вјероватно бити на том нивоу наредних шест до 12 мјесеци. Уколико тај период буде дужи, како је навео, све послије тога ће се директно одразити на привредну активност, а она ће повући са собом друге макроекономске проблеме, можда и повећану незапосленост, мањи расположиви доходак, мању потрошњу.

Професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић мјесецима већ упозорава да уџбенички рецепт који тренутно користи ЕЕЦБ, у покушајима да сузбије све већу инфлацију, неће дати резултате без већих посљедица. Образложио је то значајном асиметријом у стопама инфлације међу чланица ЕУ. Као други фактор навео је велику асиметрију у степену задужености унутар еврозоне, коју је до сада толерисала бриселска бирократија, а као трећи, који је како је истакао и фундаменталан, то што су се многе земље нашле у овом елитном друштву иако им ту није мјесто. Ђукић је мишљења да је посао у вези са сузбијањем инфлације далеко од завршеног те да је инфлација дошла и да ће остати дуго.

Према једном од посљедњих истраживања ММФ-а, један од главних криваца инфлације јесу корпоративни профити, односно лов у мутном што борбу ЕЦБ чини готово недјелотворном. Наравно ту су и геополитичке игре у вези са енергентима. Илустрације ради, цијена сирове нафте поново је у константном расту и налази се на тромјесечном максимуму. Цијене гаса су скочиле за 20 одсто, а очекује се да и житарице поскупе за неких 15 одсто.

Чини се да је америчка економија отпорнија од европске те је утисак да ће САД постићи меко слијетање, без изазивања веће рецесије. Те среће највјероватније неће бити ЕУ, поготово уколико ЕЦБ не прихвати стрпљивији приступ у борби са тврдоглавом инфлацијом и не скине ногу са гаса.

Мјере ЦББХ

Гувернер Централне банке Сенад Софтић изјавио је да се током ове године очекује слабљење инфлаторних притисака у БиХ, али да ће инфлација и даље остати неугодно висока. Говорећи о припремама за увођење домаће референтне каматне стопе, каже како је на овај начин банкама остављена могућност избора коју ће стопу користити, што не значи да ће бити напуштено или забрањено кориштење еурибора. Као предност референтне каматне стопе навео је то што ће се каматне стопе на кредите прилагођавати реалној цијени новца на домаћем тржишту. Наиме, све док каматне стопе, које могу добити на уложене депозите код банака, буду ниске неће значајније расти ни каматне стопе на кредите.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.