Држава годишње запосли 1.170 чиновника

Према подацима Републичког завода за статистику, на крају марта ове године Српска је имала 241.260 радника. Посматрано по секторима, приватни је бројао 172.249, а државни 81.950 радника. Остала два сектора, мјешовити и задружни, на крају марта ове године имала су 29.748, односно 313 запослених.

Када се посљедњи подаци упореде са онима од прије пет година, долазимо до сазнања је да приватни сектор повећао број радника за 28.220, односно у просјеку су годишње запошљавана 5.644 лица.

Евидентно је, с друге стране, да је јавни сектор упркос свим апелима привреде и свјетских финансијских институција наставио са прекомјерним запошљавањем, односно за пет година на државним јаслама посао је добило скоро 6.000 радника, тачније њих 5.851.

Када је ријеч о остала два сектора у Српској, мјешовитом и задружном, код њих је евидентан одлив радне снаге. Тај пад примјетан је посебно код мјешовитог који је смањио број радника за скоро 7.500. Задружни је на крају марта имао 313 радника, односно 74 мање него прије пет година.

Из пословне заједнице поручују да јавни сектор не чује њихове апеле већ годинама, јер наставља са запошљавањем, углавном страначких кадрова.

- Тај тренд посебно је изражен у посљедње двије године, јер је јавни сектор запослио 4.000 радника, а реални 6.000. Сустижу нас. Ми се боримо да зарадимо што више, а они од те наше заједничке зараде запошљавају страначке кадрове или шта већ. То нигдје не води - рекао је “Гласу” предсједник Уније удружења послодавца РС Саша Тривић.

Нагласио је да су нова запошљавања у јавном сектору негативна, посебно у ситуацији када се Српска бори са недостатком радне снаге у привреди.

- Запошљавамо раднике у јавном сектору, а с друге стране, реални сектор увози радну снагу. То нема смисла - поручио је Тривић.

Његов став дијеле и економисти који истичу да је јавни сектор у РС препознат као мјесто запошљавања партијских припадника.

- Свјетска банка тражила је да се обавежемо да неће бити нових  запошљавања у јавном сектору, већ да ћемо број запослених смањивати одласком у пензију. Поред тога, потписали смо и да нећемо повећавати издвајања у буџету за плате. То никога не брине. Запошљавање у јавном сектору је настављено јер је ту најсигурнија и најлакша плата, која још и расте. Неизвјесно је колика је корист од то­г рада за друштво и грађане - рекао је “Гласу” економиста Зоран Павловић.

С друге стране, наглашава Павловић, привредне активности у Српској нису довољно динамичне.

- Број новозапослених у том сектору је и даље мали. Поред тога, немамо ни нових инвестиција због политичке ситуације, али и чињенице да немамо радне снаге - подвукао је Павловић.

Нагласио је да је привреда у све тежој ситуацији, како због инфлаторног удара, тако и чињенице да синдикати преко Владе гурају повећање плата.

- С друге стране, изостаје борба за смањење оптерећења. Реални сектор је повећањем минималца са 590 на 650 КМ оптерећен са додатних 50 милиона за доприносе. То држава није покушала да задржи на истом нивоу - казао је Павловић.

Стратегија

Задружни сектор представља облик организовања појединаца у задруге, док је у мјешовитим предузећима већински власник приватно лице, али и РС има акције у тим фирмама.

- Такво предузеће је, на примјер, бањалучка “Чистоћа”. Немамо стратегију развоја привреде која би се базирала на домаћим сировинама нити имамо подршку мјешовитом и приватном сектору јер надлежни сматрају да се предузећа у тим секторима морају сама борити за егзистенцију - казао је Зоран Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.