Другa конференцијa „Балкан на раскршћу": Балкан живи у илузији о сјају Европске уније

Поручено је данас са друге конференције „Балкан на раскршћу" коју је организовао Центар за политичку анализу Бањалука у партнерству са дневним листом „Глас Српске". На првом панелу под називом „Распетљавање косовског чвора: замрзнути конфликт или коначно рјешење" учесници су говорили о притисцима на Србију да се одрекне Косова.

Бивши дипломата Зоран Миливојевић навео је да се залаже да се „косовско питање" ријеши али не на штету државних и националних интереса  Србије.

- Важно нам је што се о томе и овдје разговара, јер је то српско национално питање и важно је за Републику Српску и српски народ у целини. Два су питања која се у овом тренутку постављају, а то је држава Србија и српско питање - поручио је Миливојевић и додао да су оба питања од круцијалног значаја за садашњост и будућност српског народа.

У том смислу се, подвукао је Миливојевић, Србија се налази пред деликатним рјешењима и одлукама.

- Тренутно су кључне три ствари. То су принципи и позиција Србије у одбрани државног и националног интереса, не само везано за састанак у Охриду у суботу, већ генерално везано за косовско питање. Друго је јединство српског народа и несумњив став да је ово питање од значаја за целину српског народа, не само државе Србије, него и овде.  Положај народа и на овим просторима не може бити квалитетан и дугорочно стабилан ако је Србија у проблему и ако је неизвјесност отворена - рекао је Миливојевић. Када је ријеч о трећој ствари, бивши дипломата је навео да је дијалог важан у заоштреним глобалним односима и ситуацији изнад које стоји сјенка Украјине, односно у интересу западних центара моћи да нека питања буду  брзо ријешена и на начин који не одговара српским интересима.

- То је један од механизама одвраћања, амортизовања притисака са којим је и Србија суочена у рјешавању овог питања - казао је Миливојевић и поручио да охридски састанак неће бити никакав дан „Д" и одлучујући, те додао да ће бити настављен дијалог, односно континуитет онога што се одиграло у Бриселу, прије двије недјеље.

Савић

Политиколог Војислав Савић из Центра за политичку анализу подсјетио је да је ово друга по реду конференција „Балкан на раскршћу" коју организују у сарадњи са дневним листом „Глас Српске".

- Бањалука је одлично тло за дијалог и разговоре који могу бити од суштинских значаја за политички живот и будућност овог народа. Дијалог је увијек важан јер кроз њега кристалишемо најбоље идеје - рекао је Савић и додао да на конференцији није било никога од гостију из Сарајева иако су покушали да дођу до њих. Савић подвлачи да, нажалост, по том питању још увијек постоји одређена врста скепсе што се, нада се, бити превазиђено већ на идућој конференцији, која ће бити организована крајем маја.

Александар Митић из Института за међународну политику и привреду из Београда навео је да у овом тренутку Запад покушава да искористи геополитички тренутак да легализује злочин који је направљен над Србијом и српским народом.

- Желе, између осталог, да избаце из руку аргумент другим државама. Јасна је геополитичка мотивација и циљеви Запада. Са српске стране је неприхватљиво условљавање Србије - истакао је Митић и додао да је поента француско-њемачког приједлога да се Србија примора да одустане од Косова.

Митић је подвукао да је стварање атмосфере вјештачког притиска нешто што Београд мора да одбаци.

- Ако се прихвати принцип узми или остави посљедице ће уследити касније и по неке друге ствари које би се тражиле од Београда и по питању Републике Српске. Можда и евентуално притисак на Српску да једног дана одустане и од неких својих надлежности, да постане празна љуштура чему многи на Западу теже - поручио је Митић.

На конференцији је било ријечи и о евроинтеграцијама БиХ и(ли) „Отвореном Балкану" у свјетлу нових политичких односа, а један од учесника је био Милош Шолоја са Факултета политичких наука у Бањалуци.

- Остајем при ставу да БиХ није највећа криза на југоистоку Европе. Највећа криза је у Македонији, прије свега мислим на проблем имена. Поред тога, ту је и питање Србије и Косова у свјетлу геополитичких кретања, па тек након тога долази БиХ. Међутим, све то је дио једног геоплотичког питања који се односе на југоисток Европе, а у средишту тог проблема је Србија  - рекао је Шолаја и додао да је ЕУ питање за постјугословенско наслеђе, схватила као своју шансу.

Шолаја је додао се, како по питању Косова, тако и у случају РС, односно Македоније, ништа не завршава док Вашингтон не подвуче црту.

- Данас имамо БиХ као правно питање. Прво наше питање је какав нам је политички систем. У преамбули Устава стоји службени назив БиХ, али у сарајевским медијима то је држава БиХ иако нигдје није наведено тако - поручио је Шолаја и нагласио требамо да процијенимо колико нам европски пут треба и одговара. 

На ту тему говорио је и декан Филозофског факултета Универзитета у Мостару Дражен Барбарић који је навео да европски пут нема алтернативу за БиХ.

- Када је ријеч о политичким елитама у БиХ, постоји јединствен став о чланству у ЕУ јер је тај пут релативно далек. Када би закорачили и најмањи корак у стварном преговарачком процесу тада би се маске разоткриле ко је заиста за, а ко против ЕУ  - рекао је Барбарић.

Он је на сликовит начин описао и да онда када је Хрватска постајала дио европске пордице сви грађани имали су могућност да се у Сплиту на штанду упознају о ЕУ.

- Према мени то је сав сјај и биједа ЕУ. На штандовима су били шведске ћуфте, пољски купус... То је спектакл. Ако нам је то ЕУ онда би ја радије да је нема. Таква врста спектакуларизације у политичком и геополитичком смјеру, а у економском баш и не, је створила огромну оптичку илузију на Балкану  - рекао је Барбарић и додао да проблеми неће бити ријешени усисавањем и увлачањем БиХ у ЕУ, те подвукао да Брисел нема чаробни штапић којим ће ријешити проблеме. Нагласио је да би увлачење БиХ у ЕУ можда довело до потенцијално већих проблема, него што их имамо данас.

- Добитна комбинација у геополитичком смислу би била процесни приступ за БиХ и формално, пуноправно чланство за Републику Србију. Али то је неизгледно и на дугом штапу  - поручио је Барбарић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.