Драгиша Васић за „Глас“: У федералним уџбеницима Срби су апсолутно зло

Истакао је ово у интервју за “Глас” професор историје на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци Драгиша Васић који је посљедњих година истраживао употребу и злоупотребу историје, укључујући и наставе савремене историје, у функцији бошњачке идеологије и политике. Осврћући се на недавне жустре реакције из ФБиХ које су изазване измјенама наставног програма историје за девети разред основних школа у Српској, односно садржајима који се односе на изучавање рата у БиХ 1992 - 1995. године, Васић наглашава да критичари не виде или не желе да виде велике мане наставних програма и уџбеника најновије историје у ФБиХ.

- Критизери нису дидактичари и историчари, већ углавном политичари, политички аналитичари и новинари, који очигледно не разликују ни основне дидактичке појмове. Неки од њих су напали и садржај постојећег уџбеника историје за девети разред, чији сам аутор. Тај уџбеник су поједини медији представили као нови, иако је у употреби од 2018. године и писан је по наставном програму који је важио до овогодишњих измјена - казао је Васић.

ГЛАС: Шта је са уџбеницима историје у ФБиХ, на који начин се у том ентитету ђацима презентују историјске лекције?

ВАСИЋ: Грађански рат 1992 - 1995. године, који је у њиховој интерпретацији агресија на БиХ, сагледали су изразито моноперспективно. Издвојили су свега неколико збивања и простора (дио Сарајева, Сребреница јула 1995) из контекста пропасти Југославије и рата у БиХ, при томе су манипулисали историјским изворима и утврђеним чињеницама и нису поштовали дидактичке принципе научне заснованости наставе и њене прилагођености узрасту ученика. Таква интерпретација ратних дешавања агресивно се намеће другима, што је видљиво у реакцијама из бошњачке средине на било какве измјене наставних програма и уџбеничких садржаја савремене историје у Републици Српској.

ГЛАС: У којим конкретно уџбеницима у ФБиХ се изврћу или прикривају историјске чињенице?

ВАСИЋ: Различита полазишта у сагледавању историје БиХ узрокована су вјековним насљеђем, посљедицама грађанског рата и друштвене стварности земље три конститутивна народа и два ентитета. Она нису проблем ако је интерпретација историјског развоја у школама чврсто утемељена на дидактичким принципима, у првом реду принципу научне заснованости наставе. О изневјеравању овог принципа у настави хисторије и повијести у БиХ свједочи више примјера. Тако у уџбенику хисторије за девети разред, који се користи у цјелокупном бошњачком образовном систему, Гојкомир Глоговац описан је као “први витез босанскохерцеговачких јединица и носилац високог одликовања аустроугарске војске - ордена Марије Терезије”. Иначе Глоговац, наводно Србин поријеклом из Херцеговине, одликован је због убијања великог броја српских војника у аустроугарској офанзиви на Србију 1914. године. Такође, у уџбенику су нађене и похвалне ријечи за “13. СС или Ханџар дивизију”, а прећутани грозни злочини које су починили њени припадници. Надаље, у уџбенику хисторије за девети разред и његовој допуни, Дејтонски мир, Република Српска и уопште уставни поредак БиХ су неправда за жртве рата коју треба исправити.

По гимназијском уџбенику за четврти разред у Другом свјетском рату десио се “четнички геноцид над Муслиманима”, док су истовремено у НДХ трајали “прогони српског и јеврејског становништва”.

У “Наставном материјалу” који се користи у више кантона као допуна уџбеника хисторије за девети разред неумјесно се пореди страдање муслимана/Бошњака у рату 1992 - 1995. са холокаустом. Тако су упоредо постављене, између осталих, фотографије нацистичког логора смрти Бухенвалд и логора Трнопоље код Приједора. Снимак мршавог логораша поред жице у Трнопољу објављен је 1992. године на насловницама бројних часописа и листова на Западу, а данас се у стручној литератури наводи као примјер манипулације фотографијом. Један од аутора тог “Наставног материјала” је наставник у ОШ “Алија Наметак” у Сарајеву. Наметак је био један од најактивнијих књижевника и јавних личности у Независној држави Хрватској, а који је у својим текстовима одобравао ликвидације Срба.

ГЛАС: Има ли још примјера глорификовања злочинаца у образовном систему ФБиХ?

ВАСИЋ: Једна од основних школа у Сарајеву зове се “Мустафа Бусулаџић”, по водећем припаднику организације “Млади Муслимани”. Због активног профашистичког дјеловања партизани су га 1945. ликвидирали. Уклањање његовог имена из назива школе својевремено су тражиле амбасаде САД и Израела. Донедавно у школама гдје се настава изводи на хрватском језику у употреби су били уџбеници повијести чији аутор је сљедбеник идеологије Анте Павелића, о чему свједочи његова објављена фотографија испод портрета Павелића и заставе злочиначке НДХ.

Иако настава треба строго да се заснива на науци, у ФБиХ се организују ђачке екскурзије у “Босанску долину пирамида”, један од најпознатијих псеудонаучних пројеката у Европи.

ГЛАС: На који начин Српска може и треба да се бори са таквим појавама?

ВАСИЋ: Политика прошлости која се настоји креирати у Сарајеву дио је шире политике унитаризације и централизације БиХ, односно потчињавања Срба и Хрвата, која се води од 1992. године, па и раније. У западним центрима моћи та политика и такво тумачење историје углавном наилази на одобравање, јер је у складу са њиховом политиком на Балкану. У Српској морамо бити свјесни ових појава, добро их упознати и супротставити им се. Када је ријеч о наставним програмима, уџбеницима и извођењу наставе историје они се морају строго заснивати на резултатима историографије широко прихваћеним од научне критике. Научни приступ подразумијева сагледавање историјских појава у контексту, тј. узимање у обзир збивања појава, процеса и идеја који су претходили и који су се збивали истовремено у ближем и ширем окружењу. Истинских научних резултата, када је у питању изучавање грађанског рата у БиХ, још је мало због недовољне доступности архивских и других извора, као и незавршености многих појава и процеса. На нашим јавним универзитетима изучава се и историја Републике Српске. Већи број истраживача објавило је посљедњих година више вриједних књига и научних чланака на ову тему. Њихова достигнућа потребно је преточити у наставу историје. Нисам сигуран да се то изводи на квалитетан начин. Стога, актуелне промјене наставног програма за девети разред требају озбиљну, стручну и добронамјерну критику дидактичара, као и историчара који се баве историјом Републике Српске.

ГЛАС: Колико је по једно друштво и будуће генерације поразно извртање или прећуткивање историјских чињеница?

ВАСИЋ: Неко мудар својевремено је казао да писати погрешне историје једнако је као цртати морепловцима погрешне карте.

ГЛАС: Какав је Ваш став о константној тежњи Бошњака да свијету презентују искључиво “своју историју” непрестано форсирајући причу о “агресору и жртви”?

ВАСИЋ: Једну нацију чврсто повезује сјећање на заједничке жртве, а још чвршће мржња према виновницима колективних патњи. Отуда се толико потенцирају злочини из прошлог рата. Отуда су самовиктимизација и србофобија међу главним карактеристикама бошњачког историјског наратива. За бошњачког историчара Енвера Реџића “опасно је по народ ако мит геноцида постане значајка и рефлекс његове историјске свијести, јер се показало да мит историјске трагике спречава да рационално гледиште и однос дође до изражаја у начину живота и духовности народа”. У тајне историје БиХ, поред књижевника Иве Андрића, вјероватно је најдубље проникао историчар Милорад Екмечић. По његовом мишљењу, “митологизована историја је гора од горких историјских истина које једном народу не иду у прилог.”

Псеудонаука

ГЛАС: Колико је јавност упозната са извртањем историјских чињеница у ФБиХ и презентовањем лажне историје?

ВАСИЋ: О злоупотреби наставе историје у другом ентитету мало је и углавном површно говорено и писано. Када је у питању експанзија псеудонауке, а посебно псеудоисторије, у бошњачкој средини, она привлачи све већу пажњу стручне јавности. Америчка научница Тера Пруит је на славном Универзитету Кембриџ одбранила докторску тезу у којој се увелико бавила псеудонаучним феноменом “босанских прирамида”. Универзитетски професор из Лондона Зоран Милутиновић написао је књигу о оспоравању Иве Андрића од бошњачких националиста и исламиста. Такође недавно су млади историчари из Бањалуке Милена Михаљевић и Дејан Дошлић објавили књигу о злоупотреби и занемаривању љиљана као хералдичког симбола. Темом употребе и злоупотребе историје у БиХ баве се и професор из Сиднеја Данијел Џино и политиколог из Загреба Марија Касаповић. Ову тему је обрађивало и више бошњачких научника, али су у својој средини скрајнути.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.