Драгана Митровић, професорица на ФПН-у у Београду: Запад свјесно држи Балкан заробљен у прошлости

Вељко Зељковић
Драгана Митровић, професорица на ФПН-у у Београду: Запад свјесно држи Балкан заробљен у прошлости

Прво је била Украјина, онда је кључало и на Рогу Африке. Затим је експлодирало на Блиском истоку, а запаљива је ситуација и у Латинској Америци између Венецуеле и Бразила.

Говоре да није трећи свјетски рат, већ је свијет у рату. Ово мишљење дијели и редовни професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду и оснивач Центра за студије Азије и Далеког истока Драгана Митровић наводећи како је свијет, генерално гледајући, ушао у еру епохалних промјена у глобалној политици и економији које воде у правцу великог прегруписавања снага у свијету.

- И тако ће бити све док се не успостави нека нова равнотежа снага између великих сила, а ту пре свега мислим на САД, Русију и Кину. Сви ови процеси прегруписавања осликавају се кроз актуелне кризе. Постојећи међународни поредак заснован на западној, односно америчкој хегемонији слаби и то је један од главних разлога нестабилности у свету. Америка прави један стратешки притисак на државе које види као непријатељске. У Вашингтону не желе признати нову реалност, већ све покушавају решити на бојном пољу, кроз изазивање нових криза. САД то чине преко посредника, као и деценијама уназад, кроз различите “извођаче радова”. Али америчка хегемонија опада и они нису више у стању да своје циљеве спроводе тако олако као некада - каже у интервјуу за “Глас Српске” Митровићева која је од 2008. и члан Економског одбора Српске академије наука и уметности, али је и аутор три књиге и више од педесет научних радова.

ГЛАС: Гледано кроз историју, империје су се уздизале, али и падале. Колико евентуални пад америчке може бити опасан по остатак свијета?

МИТРОВИЋ: Такви периоди су увек опасни. САД данас немају политички, а ни морални утицај какав су некада имале. Али никако не треба заборавити да се и даље ради о великој економској и војној сили, која може нанети штету свакој држави која им стане на пут. Та опасност је још већа како се приближавају председнички избори у Америци, јер садашња администрација на све начине покушава да прикрије чињеницу да њихова моћ сваким даном све више слаби. Због тога уводе и многобројне санкције. И оне су показатељ губљења моћи. Да закључим, не би ме зачудило да још негде изазову неки прокси рат, који би скренуо пажњу са проблема унутар ове државе. Бајдену је пре избора потребан неки успех, макар и фиктивни.  

ГЛАС: Колико избори, њих око 40 широм свијета, а поготово они на просторима ЕУ и САД, могу нешто промијенити, те како објашњавате политички успон деснице, односно суверениста у Европи?

МИТРОВИЋ: Уколико суверенисти и даље буду побеђивали у појединим европским земљама, то ће значити да је грађанима доста досадашње политике владајућих који су интересе своје земље потчинили оним америчким. Сматрам да је све више људи постало свесно да су европске државе постале тек пуке алатке у обрачуну САД са Русијом, али и Кином. Свесни су да због тога њихове економије пропадају, те да животни стандард пада. Наравно, треба поменути и мигрантску кризу, те наопаку зелену агенду - све су то ствари које утичу на обичне људе, али и њихове одлуке.

ГЛАС: Шта се крије иза упозорења западних званичника да и балкански простори представљају потенцијалну опасност? Први је то урадио Зеленски, а након њега Столтенберг и Блинкен. Да ли уистину постоји та опасност или се ради само о прављењу алибија за нешто?

МИТРОВИЋ: Што се тиче ових упозорења, не треба их олако схватити. Мислим да нису нимало наивна, али ни случајна. Доживљавам их као отворене претње, односно опасне поруке да се на Балкану опет могу изазвати некакви нови сукоби. Поједине етничке групе или народи са Балкана, а на позив са Запада, адреса које су у Вашингтону, Лондону и Минхену, могу одиграти негативну улогу улазећи у отворени сукоб са својим најближим комшијама. Лидери тих народа опстају на власти управо због подршке коју имају са ових адреса. И таквих политичких ликова се највише бојим, јер они неће презати да зарад останка на власти предузму и неке радикалне кораке. Запад деценијама етничке заједнице на Балкану држи свесно и плански заробљене у прошлости како би очувао своје интересе на овим нашим просторима. Они због тога константно хране то неповерење међу балканским народима. То ништа доброг неће донети ако се сви не освестимо и не схватимо ту једну лажну западну душебрижност. 

ГЛАС: Специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак недавно је поручио да се косовски чвор мора распетљати прије избора за Европски парламент. Зашто се западним дипломатама толико жури, али и зашто је Балкан уопште толико интересантан великим силама?

МИТРОВИЋ: Желе остварити некакав политички успех како би и након избора очували своје добро плаћене позиције. Али тај косовски чвор је немогуће тако лако распетљати како мисле Лајчак и њему слични, који добијају инструкције из Вашингтона. Од Србије се очекује да се одрекне дела своје територије, идентитета, прошлости, али и будућности, што наравно да није могуће.

Балкан је у тим центрима моћи означен као једна врста тампон зоне, односно простор на ком се сударају разне цивилизације и културе, али и преклапају разни геополитички интереси. Због тога смо им интересантни, због тих разних путева и коридора који повезују Европу са Евроазијом. Велике силе желе имати контролу над свим стратешким стварима. Та борба великих доводи и до свих ових нестабилности на Балкану. Али велики проблем је и политичка незрелост појединих локалних лидера. Они су, нажалост, и даље спремни да играју намењене улоге које воде ка братоубилачким ратовима. 

ГЛАС: Како се у ту причу уклапа БиХ, односно Република Српска?

МИТРОВИЋ: БиХ се од стране међународне заједнице одржава као протекторат, што није добро ни за један од три конститутивна народа. Бенефит од тога имају само они који и даље желе да се понашају као колонијални освајачи. Република Српска се изборила за своје постојање и идентитет. И то треба поштовати и чувати.

Што се тиче БиХ, мислим да она своју будућност може почети градити тек након што се одрекне тог колонијалног статуса. Да би једна држава била функционална, мора самостално доносити одлуке. Мора имати суверенитет. Идентитет. Свега тога данас нема, већ је присутна једна велика подељеност, а што, опет, доводи до тога да тај инострани интервенционизам постаје све већи и отворенији. 

Политичке игре

ГЛАС: Како објашњавате нову игру ЕУ у вези са пријемом нових чланица, јер постаје очигледно како се све више ради о политичком питању?

МИТРОВИЋ: Прича како је наводно баш сазрело време за пријем нових чланица је геополитички мотивисана. Сматрам да до пријема балканских земаља неће доћи у неко догледно време, те да се ради о празним обећањима. ЕУ се налази пред огромним изазовима. Ту се и поделе унутар ове заједнице, која је одавно изгубила своју стратешку независност, а што је резултат отуђене бирократије. Многе земље чланице противе се новом проширењу, јер би остале без досадашњих прихода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана