Дакић открива за “Глас Српске”: Бундестаг води поступак против Шмита!

Каже ово професор међународног права Драган Дакић, наводећи да он стоји иза овог захтјева који покренут пред институцијом њемачког Омбудсмана за људска права, који се налази при Бундестагу, а који се бави преиспитивањем кршењем људских права од стране својих држављана и дипломата.

- Ишао сам са хипотезом да је Шмит држављанин Њемачке и то по два основа. Први, наравно, држављанство, а други је био дипломатски статус. Они су на крају прихватили да размотре моју представку. Мислим да је већ на овај начин остварена једна велика правна и морална побједа. Сам поступак и даље траје. Интересантно, али прекршили су све предвиђене рокове за доношење одлуке. Како су ме обавијестили, до кашњења је дошло због комплексности предмета, због чега су одлучили да читаву ствар одмах предају на другостепено одлучивање, односно о њој ће се изјаснити њемачки Бундестаг - истакао је Дакић.

ГЛАС: Шта сте тачно затражили од њемачких власти?

ДАКИЋ: У свом тужбеном захтјеву тражио сам да повуку Шмита из БиХ, а да прије тога пониште сва акта које је донио. Затражио сам и да буде констатовано да су моја људска права била угрожена. Ако су она била угрожена, онда су и свих осталих који живе у БиХ. Видјећемо шта ће на крају бити.

ГЛАС: Све ово Шмиту очигледно не смета да настави са својим нелегалним радом те је на адресу Савјета безбједности Уједињених нација упутио нови извјештај?

ДАКИЋ: Слање извјештаја о стању у БиХ на адресу Савјета безбједности Уједињених нација представља његов још један покушај да се у очима међународне јавности легитимише као високи представник, а како би одговорност за своје досадашње активности приписао међународној заједници, а не држави БиХ или Њемачкој, које су обје у солидарној одговорности за његове поступке. Један од три начина да нешто буде приписиво међународној заједници, конкретно Уједињеним нацијама, јесте да прво постоји мандат Савјета безбједности, што у његовом случају није испуњено. Други начин је да редовно извјештава СБ УН, што Шмит покушава да надомјести. И трећи да ово тијело верификује његова акта. Од свих ових елемената Шмит покушава искористити овај други.

ГЛАС: Шта то значи?

ДАКИЋ: Да закључим, он се у конкретном случају понаша као извршни орган власти БиХ. Уосталом и сам Уставни суд БиХ му је верификовао та овлашћења у једном од предмета, а не СБ УН, што је нужно. Значи, и даље крши сва могућа правна начела, јер дефинитивно није орган Уједињених нација, односно неко ко је од стране овог тијела именован и овлашћен, поготово не за мјесто високог представника. То њему, али и онима који настоје да прикажу да је он наводно легитимно на овој позицији, не смета да наставе са оним што су започели, да створе веома снажне централне власти у БиХ, односно да је конституишу као унитарну државу, иако то на најдиректнији начин крши Дејтонски мировни споразум. Република Српска мора и даље да користи и инсистира на свом уговорном капацитету.

ГЛАС: Како то да питање имовине није било спорно 30 година, већ је сада актуелизовано, па и од самог Шмита, и то тако што се ентитетима покушава одузети сва надлежност па и над шумама и водама?

ДАКИЋ: Ако погледамо поједине федералне државе у свијету, видјећемо да надлежност над имовином има федерација, односно такозвани централни органи. Али, Дејтонски мировни споразум није предвидио да БиХ буде федерација. Она је прије - конфедерација. Због тога и ово питање имовине не може бити спорно, она припада ентитетима. Такође и та централизација која се покушава спровести, а што подразумијева да се и имовина преведе на државни ниво, није у духу, а ни по слову Дејтона. Оно што Шмит тренутно ради супротно је међународном праву, недозвољено и ништавно.

ГЛАС: И Европска комисија је недавно представила свој полугодишњи извјештај посвећен стању у БиХ. У њему се упозорава на наводну сецесионистичку политику власти у Српској. Зашто нико неће да се бави узроцима кризе у БиХ?

ДАКИЋ: Сматрам да је и наша “заслуга” што је тако. Мислим да недовољно комуницирамо с другима, јасно им објашњавајући и саопштавајући због чега некад реагујемо на неки од начина. Такође, тврдити да власти Републике Српске раде на сецесионизму је неозбиљно, јер реторику не прате и адекватна акта власти. Имамо ситуацију да неко даје, онако олако и без икаквог покрића, тешке и озбиљне квалификације, а само на основу нечије реторике, не и на основу неких материјалних аката. Сматрам да извјештаји о прогресу, односно напретку БиХ на европском путу, треба да буду утемељени на материјалним доказима о томе шта то наше власти раде. А сматрам да раде много на усклађивању правног поретка Републике Српске, односно БиХ, са правним тековинама Европске уније. Чињенице су једно, а нечији коментари нешто сасвим друго. Због тога је и то што се налази у том извјештају нечији политички коментар, а не факт.

ГЛАС: Како из правног угле гледате на судски поступак који се пред Судом БиХ води против предсједника Републике Српске Милорада Додика. Шта ће се десити ако он буде осуђен? Да ли након тога треба очекивати и неке нове санкције?

ДАКИЋ: Овај поступак, из мог угла гледано, може бити вођен на два начина. Оно што је примарно, то је правни, али који је у исто вријеме политички мотивисан. И то не треба заборавити. Он се тренутно води само на домаћем нивоу и пресуда је одавно написана. Да има неког права до овог поступка никада не би ни дошло. То значи да право није једини оквир и мотив због којег се он води. Самим тим ограничавати ову борбу, само на ову арену, домаћу, није никако добро. Потребно је покренути поступке и пред међународним судовима. Велика је грешка ограничавати се само на домаћи терен, јер су изгледи да се добије ова битка и правна борба мали. Поготово јер су у њега укључени и неки други фактори.

Трговска гора

ГЛАС: Факултет на којем радите половином ове године потписао је споразум о сарадњи и правној помоћи са Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, а због случаја “Трговска гора”. Шта је до сада учињено?

ДАКИЋ: Урађена је једна мапа могућих активности, што представља само једну допуну постојеће стратегије правне борбе да би била спријечена градња овог опасног одлагалишта уз саму границу су Српском. Сматрали смо да није довољна само државна стратегија. То није једини начин борбе, јер и сами грађани имају на располагању многа правна средства и механизме. Сви ти приједлози биће ускоро и јавно презентовани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.