Др Срђан Перишић, професор међународног права са Института за азијске студије из Београда: Мирне БиХ нема са инвазијом миграната

 Власти у Сарајеву су се неозбиљно и неспремно ухватиле у коштац са овим проблемом, посебно имајући у виду безбједносни апсект, истиче професор међународног права др Срђан Перишић са Института за азијске студије из Београда.

* ГЛАС: Нису ријетка упозорења да међу мигрантима има и фанатика инфилтрираних у обичан народ који бјежи од рата и биједе. Колико они могу бити опасни по БиХ?

ПЕРИШИЋ: Питање безбедности је врло важно. Није тајна да је БиХ дубоко подељено друштво, али и земља која је врло интересантна исламским фундаменталистима. Чињеница да је већ један број миграната затражио азил у БиХ говори о томе да велики број оних који су дошли у БиХ нема намеру и да оде из ње. Они желе остати у БиХ. Ако се процењује да ће у БиХ доћи више од 50.000 миграната, шта мислите колики ће број њих затражити азил? Велики број, у то сам сигуран.

* ГЛАС: Зашто је то проблем?

ПЕРИШИЋ: Велики број грађана БиХ ратовао је под заставом Исламске државе. Они су се вратили у БиХ и чекају даљне инструкције. Ову чињеницу никако не треба занемарити. Они можда тренутно “спавају”, али би могли бити веза и први контакт са екстремистима који ће искористити постојећу мигрантску кризу како би дошли до БиХ и ту остали да живе.

* ГЛАС: Влада РС се заложила за пооштравање политике давања азила. Сматрате ли да је то оправдана мјера?

ПЕРИШИЋ: То је добар потез. Влада РС је благовремено уочила проблем и донела низ мера којима покушава заштити своје грађане. У Србији и Бугарској је било више миграната, него сада у БиХ. Оно што је посебно интересантно јесте податак да је у БиХ било више захтева за азил него у обе ове земље заједно. Зашто је то тако? Па вероватно зато што велики број миграната не планира ни да оде из БиХ. Они ту виде свој нови дом.

* ГЛАС: Како гледате на хуманитарни аспект мигрантске кризе?

ПЕРИШИЋ: Искуства из других земаља показују да долазак већег броја миграната представља огроман финансијски издатак, који је тешко изнети без помоћи ЕУ и богатијих западних земаља. Јер, где све те људе сместити? Чиме их нахранити? Шта је са медицинском негом? С обзиром на то да су власти у Сарајеву у читаву ову причу ушле неспремне, бојим се да ће уколико се обистине црне прогнозе о доласку огромног броја избеглица доћи до праве хуманитарне катастрофе.

* ГЛАС: Шта све треба да предузму власти у БиХ како би се избориле са овим проблемом, односно како ријешити мигрантску кризу на најбезболнији начин имајући у виду оба аспекта - хуманитарни и безбједносни?

ПЕРИШИЋ: Власти у БиХ требало би од Брисела, односно Европске уније, да затраже да буде поштеђена од збрињавања миграната и од свих могућих квота. Власти у Сарајеву то морају урадити ако желе мирну БиХ, јер се иза доласка већег броја миграната у БиХ крију велики безбедоносни проблеми. Погледајте шта се само дешава у Француској или Немачкој. Највећи дио становништва исламске вероисповести у БиХ није радикалан. Али, не треба заборавити да постоје и веома радикалне групе у БиХ, које су под утицајем разних исламистичких група са простора Блиског истока. Погледајте само колико је било проблема са припадницима селафијског и вехабијског покрета у БиХ, који су “увезени”.

* ГЛАС: Да ли је једно од рјешења и потпуно затварање граница БиХ које је већ предлагано као крајња мјера уколико мигрантска криза ескалира?

ПЕРИШИЋ: То је једно од решења. Погледајте само шта су урадиле Мађарска, Пољска, Словачка, Чешка или Словенија. Ове земље су се оглушиле о све препоруке ЕУ. Неке од њих су готово херметички затвориле своје границе. Оне на својој територији не желе мигранте, јер су процениле да би то могло негативно утицати на живот њених граћана. Уколико власти из Сарајева дозволе да БиХ преплаве мигранти, то ће несумњиво имати далекосежне и негативне последице.

Демографска слика Европе

* ГЛАС: Према неким процјенама, уколико се настави оваквим темпом Европу ће до средине овог вијека населити око педесет милиона миграната. Мијења ли се на тај начин демографска слика Европе?

ПЕРИШИЋ: У Европи је већ велики број миграната са простора Азије и Африке, а процене говоре да би тај број могао бити далеко већи. Поједине међународне организације учествују у финансирању ових миграција и доласка избјеглица на европски континент. То раде и неке организације које су под контролом Џорџа Сороша. Зашто то раде, изискује дубље анализе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.