Домаћи стручњаци ускраћени за нове вијести о опасном отпаду на Трговској гори
БАЊАЛУКА - Иако су раније домаћи стручњаци одлазили у Хрватску и тамо на лицу мјеста са надлежнима разговарали о намјери званичног Загреба да уз саму границу са БиХ одлаже опасни отпад из Нуклеарне електране (НЕ) “Кршко”, такве комуникације нема већ мјесецима, а посљедње поруке с оне стране Уне говоре да је неће ни бити док не буду завршене одређене анализе.
Хрватска је власник половине те електране у Словенији и мора да преузме половину отпада, због чега спроводи озбиљне припреме за складиштење и одлагање радиоактивног, али и институционалног отпада.
Став свих страна у БиХ јесте да Трговска гора, односно локација око некадашње касарне Черкезовац, није мјесто за одлагање радиоактивног и другог отпада, али Хрватска не дијели тај став, већ активно ради на свим потребним документима како би на ту локацију и стигао опасни отпад, како то тврде и у БиХ.
Да Хрватска не одустаје од Трговске горе, која се налази на територији општине Двор, показује и тродневна конференција која је почела јуче, а коју организују та општина и Српско народно вијеће о успостављању “центра за збрињавање радиоактивног отпада” на локацији Черкезовац.
На округлом столу биће и, како је речено, представници релевантних институција из Хрватске, експерти из Шпаније и Мађарске те представници заинтересоване јавности.
Позив за долазак, према доступним информацијама, није стигао надлежнима из БиХ, а ситуација је таква да домаћи експерти мјесецима немају комуникацију са надлежнима у Хрватској о овом питању.
Предсједавајући Експертског тима за праћење стања и активности у вези с проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори Емир Диздаревић рекао је за “Глас” да им је током посљедњег састанка са представницима хрватског Фонда за разградњу речено да прије званичне објаве студије утицаја на околину, односно дипломатским путем, неће, као експертски тим, добити никакве информације.
- И они се држе тога на основу препоруке њихових правних тимова, тако да у овој години ништа званично нисмо добили. Неће бити ни посјета као раније, а речено нам је и да изаберемо локацију на којој ће они одржати јавну расправу у БиХ - рекао је Диздаревић, који је и замјеник директора Регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ, додавши да и БиХ не дијели више своје информације.
Хрватска је, како је додао, указивала раније да ће све у вези са студијом утицаја завршити до краја ове године.
Из БиХ стално упозоравају да је та локација недопустива јер је у сливу ријеке Уне, која је заштићено подручје, а посебно се упозорава да би одлагањем тог отпада и истрошеног нуклеарног горива око 70 одсто потенцијалног негативног утицаја осјетила управо БиХ, односно било би угрожено здравље око 250.000 становника.
“Жеља за дијалогом”
Организатори конференције у Двору и околини истакли су, између осталог, да им је жеља да кроз расправу обезбиједе дијалог са локалном заједницом и укажу на оптимално рјешење за изабрану локацију за збрињавање радиоактивног отпада.
- Жеља је и да се након овог збивања изради приједлог развоја дугорочног и независног мониторинга који би на адекватан начин обезбиједио укључивање јавности - наведено је у позиву за конференцију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
