Док Запад “критикује” Куртија, Срби нестају с Космета

Вељко Зељковић
Док Запад “критикује” Куртија, Срби нестају с Космета

ПРИШТИНА, БАЊАЛУКА - Кад год се западне земље “заузму” за Србе на Косову и Метохији, Аљбин Курти све смјелије и одлучније настави са терором, односно што више они критикују Приштину због њихових наводно једностраних потеза, српском народу је све теже, али га је и мање у јужној српској покрајини.

Општи је ово закључак политичких аналитичара који су коментарисали посљедња дешавања након што су наоружани припадници тзв. косовске полиције заузели и блокирали српске институције на сјеверу Косова и Метохије, али и кренуле са новим хапшењима и кажњавањем Срба због фотографија и коментара на друштвеним мрежама.

Крајњи циљ је, како истичу, етничко чишћење, односно  заокруживање наводне косовске државности и на сјеверу Косова. Да се ради о плану за који је Курти очигледно добио зелено свјетло од земаља Квинте илуструју низом примјера. Прво су укинуте таблице са српским ознакама и уведене акцизе на српску робу, а онда и укинут динар као платежно средство. Након тога су затворене пословнице “Пошта Србије”.

У међувремену се почело и са отимањем српске имовине. Власти у Приштини донијеле су одлуку о експропријацији земљишта у општинама Лепосавић и Зубин Поток, за које су рекли да је “од јавног интереса” што подразумијева градњу полицијских и војних база на сјеверу КиМ. Остало је још школство и здравство.

Практично, у четири општине са српском већином укинута су сва демократска права, чим је обесмишљена и сва прича о формирања заједнице српских општина. Интересантно, у исто вријеме Приштина је добила визну либерализацију и постала придружени план Парламентарне скупштине НАТО савеза.

Људска права

Према ријечима научног сарадника у Институту за међународну политику и привреду Александра Митића, посљедња хапшења представљају ново грубо кршење људских права, додајући да је увјерен да ће она бити настављена и у наредном периоду, како би се живот Срба на тим просторима учинио што тежим, што се, како је додао, спроводи и кроз недавно уведену блокаду српских институција на сјеверу. Сматра и да све ово што се дешава јесте дио Куртијевог плана да етнички очисти Косово.

- Његови потези су потпуно логични и конзистентни. Куртијев циљ је да на терену, а нарочито на северу КиМ “докаже” такозвани суверенитет независног Косова и у томе има очигледну и потпуну подршку Квинте и Европске уније, али и оперативну западних држава, пре свега Њемачке, Велике Британије и САД. Понижавајућа саопштења о некаквој критици Куртија су, такође, у складу са прошлогодишњим такозваним санкцијама против Приштине, а што је наравно била најобичнија представа, чији су саучесници били и сви они у Београду и на северу КиМ који су уверавали српски народ да су те мере озбиљне - каже Митић за “Глас Српске”. 

Сматра да су на наплату дошле катастрофалне посљедице Бриселског споразума и учешћа у бриселским разговорима о Охридском споразуму. Србима на Косову и Метохији су се, наводи, систематски одузимали инструменти за одбрану и опстанак, а на дипломатском плану се смањивао маневарски простор.

Сматра и да гаранције Вашингтона, Брисела и Лондона, Олафа Шолца и Емануела Макрона не вриједе ништа када је у питању заштита српског народа, а поготово не у случају заштите територијалног интегритета Србије. Курти, како каже, има и додатне мотиве за све ове акције - њему се жури због избора на такозваном Косову и у САД, али и због јачања странака у Њемачкој и Француској које се супротстављају албанско-западној агенди на Балкану, попут АфД-а, покрета Саре Вагенкнехт, Националног окупљања и Непокорене Француске.

- Све то ствара експлозиван коктел, из којег Курти жели да изађе са што убедљивијом победом, а то значи са што мање Срба на самом Косову и Метохији - истиче Митић.

С њим је сагласан и доцент на Правном факултету Универзитета у Северној Митровици Душко Челић, наводећи да је кажњавање Срба због објава на друштвеним мрежама дио лепезе у систему репресије и да су права српске заједнице угрожена у свим сегментима у толикој мјери да може да се говори чак и о апартхејду. Како каже, и вијест о кажњавању Србина због вербалног деликта драконском казном за њега није никакво изненађење те да се могу очекивати сличне ствари, можда још и горе у неком наредном периоду. Упозорава и да право на правду, на слободу говора и имовину, културу и језик па право на изражавање националне припадности - више не постоји у јужној српској покрајини.

Дозвола

Александар Лукић из Института за политичке студије из Београда мишљења је да Приштина не би смјела да макне ни прстом да прије тога не добије дозволу Запада. Као доказ за то наводи да Запад, иако је то могао, ниједном није спријечио све учесталије Куртијево терорисање Срба. Све се ради, како каже, да би се дошло у стање у коме неће бити могућ повратак на старо, односно све у корист заокруживања косовске државности.

- Ако српски народ протерају са Косова, то је неповратан процес. Ако се српске институције угасе, као што видимо да се сада ради, то је исто готово немогуће вратити на старо - упозорава Лукић.

Како је навео, што је Запад био гласнији да се српске институције на сјеверу не дирају док не буде нешто договорено у дијалогу Београда и Приштине, Курти је бивао дјелотворнији у својим наумима. Категоричан је да Приштина само спроводи оно што њихови западни ментори налажу да се уради те да се посљедњих седмица и мјесеци ти процеси убрзавају, јер је неизвјестан исход предсједничких избора у Америци чији би резултат, како сматра, могао да промијени постојећу агенду, али и да доведе до промјене ситуације на терену.

Запослени у српским институцијама на сјеверу Косова покушали су и јуче да дођу до својих радних мјеста које тзв. косовска полиција од петка држи под блокадом, али им то поново није допуштено. Представници земаља Квинте упозорили су Куртија да не би смио радити овакве ствари, прије него што буду усаглашене и одобрене.

Политичка репресија

Приштинска полиција почела је да хапси Србе и на основу фотографија које су много раније остављали на друштвеним мрежама, затим видео-снимака, али и коментара. Социолог Марија Марсенић оцијенила је за портал “Косово онлајн”, да се ради о класичној политичкој репресији која се у социологији проучава као пракса културе поништавања. Сматра да се на овај начин од стране такозваних косовских власти покушава спровести контрола наратива, што представља још једно кршење људских права, оног на слободу говора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана