Док Срби оплакују мртве, Бошњаци славе

Радушка Павловић, која је на Возући изгубила сина Слађана, чије тијело ни до данас није пронађено, изјавила је Срни да је он заробљен жив.

- Никад га послије нисмо нашли, ни живог ни мртвог. Само да ми је да сина пронађем, да га сахраним, да знам гдје ћу оставити цвијеће - навела је Павловићева, која је данас у Стогу, одредишту марша "Стазом егзодуса" који је јутрос кренуо из Тумара поводом 27 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини Криваје и са јужног дијела Озрена.

Павловићева је истакла да нељуди и даље не мирују, да им туђа туга није света, наводећи да је једно лице покушало да је превари.

- Непознато лице, које се представило да је из Тузле, рекло је да зна за локацију гдје је закопано тијело мог сина и да ће ме тамо одвести за 1.000 евра. То је била лаж - рекла је Павловићева.

Младенка Петровић из околине Завидовића каже да је њен супруг жив заробљен на данашњи дан 1995. године у Возући.

- Тијело сам нашла након осам година у заједничкој гробници у Бановићима након што смо ја и ћерке дали узорке за ДНК анализу -  изјавила је Петровићева и нагласила да је туга на данашњи дан увијек присутна и да њене ћерке учествују у маршу "Стазом егзодуса".

Милан Павловић из Српца, некадашњи начелник ратног санитета, каже да је данашњи дан посебно тужан за њега и цијелу србачку општину јер је на Паљенику за 20 минута страдало тридесетак људи.

Он је подсјетио да је Србачка бригада изгубила 130 бораца, док их је рањено 530, укупно је 14 несталих, те 11 остатака који нису идентификовани.

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана са сједиштем у Добоју Зоран Благојевић раније је рекао да је Србима онемогућено да помен на своје страдале одрже у Возући, јер тамо истовремено Бошњаци без икаквих осуда прослављају некакво ослобађање Возуће од старосједилаца Срба, који су до 10. септембра 1995. године вијековима били већинско становништво.

У оквиру обиљежавања 27 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Криваје и са јужног дијела Озрена, 10. септембра данас се одржава Марш "Стазом егзодуса" у организацији Завичајног удружења Завидовићана из Добоја.

Марш "Стазама егзодуса" почео је у 8.00 часова у Тумарама на Озрену послије литургије у Цркви Свете Тројице. Стаза којом се крећу учесници марша дуга је 22 километра, а завршава у насељу Стог код Возуће, у општини Завидовићи.

Ријеч о "камионском путу" који иде правцем Бријесница Горња, Кврга, Малчићи, Боровци, Лозна, Стог, којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ.

Учесници марша ће се између 14.00 и 15.00 часова окупити код Цркве Светог Ђорђа у Стогу, у којој се налази спомен-обиљежје погинулим и несталим борцима, гдје ће бити служена литургија и положени вијенци.

Вијенци ће бити положени и код споменика и крста, који су подигнути у знак сјећања на 21 свирепо убијеног српског војника и цивила, чији су посмртни остаци, махом обезглављени, пронађени након завршетка рата.

Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називима "Ураган", "Фарз" и "Бадр ел Босна".

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАТО бомбардовања потпомогнуто њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага.

Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.

Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започетог 1992. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.