Док Лендо пријети Српској, пријава против њега деценијама у ладици

Глас Српске/Срна
Док Лендо пријети Српској, пријава против њега деценијама у ладици

Предмет против некадашњег команданта оперативне групе "Босна" Рефика Ленде је у Посебном одјељењу за ратне злочине Тужилаштва БиХ у фази пријаве, потврђено је у Тужилаштву.

Поступајући тужилац упутио је наредбу партнерској полицијској институцији за провјеру навода из пријаве, како би се могао одредити према даљим активностима ради доношења тужилачке одлуке, наведено је у одговору на питање да ли је предмет још у фази пријаве и шта је Тужилаштво урадило до сада.

Из Тужилаштва БиХ раније је речено да је предмет против Ленде, актуелног потпредсједника ФБиХ, формиран на основу извјештаја који је прије 20 година поднијело Министарство унутрашњих послова Републике Српске због злочина над Србима на подручју Озрена и Возуће 1995. године.

Он је био међу првом тројицом против којих су поднесене кривичне пријаве за злочине над Србима из Возуће.

Пријаве против Ленде подносили су и Хрвати из Жепча и Завидовића.

Док пријава против њега деценијама скупља прашину, потпредсједник Федерације готово свакодневно путем медија шаље запаљиве изјаве усмјерене против Републике Српске, па је тако недавно запријетио и укидањем њеног имена.

Лендо - Један од 19одговорних

Осуђени ратни злочинац, командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин, само је један од деветнаест идентификованих и дјелимично идентификованих лица, припадника такозване Армије БиХ и страних добровољаца против којих су тада поднесене кривичне пријаве о злочинима почињеним над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године.

A person with a beardDescription automatically generated

Због ових злочина МУП Српске је Тужилаштву БиХ поднио извјештај о ратном злочину против команданта Другог корпуса такозване Армије БиХ Сеада Делића, команданта 35. дивизије такозване Армије БиХ Фаила Хасанагића, команданта Седме муслиманске бригаде Халила Брзине и команданта 328. бригаде Фуада Зилкића.

Извјештај је поднесен и против команданта одреда "Ел муџахедин" Абу Малија (право име му је Абдел Кадер Мокхтари), главног безбједњака и обавјештајца "Ел муџахедина" Ајмана Авада, те против члана команде одреда "Ел муџахедин" Абу Хамзе (право име му је Имад Мохамед ал Хусеин).

Центар јавне безбједности Добој поднио је кривичну пријаву 1. марта 2002. године Окружном тужилаштву у Добоју због злочина почињених на подручју Озрена и Возуће, а 28. октобра 2005. године допуњен извјештај о кривичном дјелу поднесен је Тужилаштву БиХ.

У 2002. години поднесене су пријаве и против команданта Главног штаба такозване Армије БиХ Расима Делића, којег је Хашки трибунал у септембру 2008. године осудио на три и по године затвора, те Махмуљина, који је правоснажно осуђен на осам година затвора, али је, умјесто да оде у затвор, он напустио БиХ и отишао у Турску.

A sign in front of a buildingDescription automatically generated

За лица против којих су поднесе кривичне пријаве постоји основа сумње да су током 1995. године на подручју Озрена и Возуће, кршећи правила међународног хуманитарног права за вријеме грађанског рата у БиХ, у оквиру састава јединица такозване Армије БиХ, организовали и формирали јединицу "Ел муџахедин", која је у свом саставу имала лица афроазијског поријекла, те наредили или лично починили кривична дјела ратни злочин против ратних заробљеника и противправно убијање и рањавање непријатеља, подаци су МУП-а Српске, које је Срна и раније објавила.

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАТО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и припадницима пакистанског контингента међународних мировних снага.

Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.

Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана