Договорено формирање енергетског тржишта западног Балкана

Договорено је и да покушају да помогну једни другима и да раде на изградњи нових енергетских објеката из области “зелене енергије”.

На заједничкој конференцији за новинаре су учествовали предсједник Србије Александар Вучић, предсједавајући Савјету министара Зоран Тегелтија, те премијери Сјеверне Македоније Димитар Ковачевски, Албаније Еди Рама и Црне Горе Дритан Абазовић.

Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је да предстоје велика улагања у област енергетике и промјене у том сектору, реформе попут оних фискалних из 2014. године, јер је напредак у енергетском сектору важно питање, не само за ову зиму.

Вучић је, на прес конференцији са лидерима региона, након скупа о могућностима улагања у обновљиве изворе енергије на zападном Балкану, рекао да је закључак разговора да се иде на формирање регионалног тржишта, како бисмо једни другима помагали.

-За нас је ово питање (енергетика) од кључног значаја, краткорочно, средњорочно и дугорочно. Зато радимо са Норвежанима, од којих смо добили препоруке шта, као Србија, морамо да урадимо, који су приоритети -  рекао је Вучић.

Поновио је да је огроман ниво инвестиција које слиједе у енергетици, у зависности од тога за који се предлог одлучимо, свакако између 17 и 32 милијарди евра.

-Да бисмо могли да опстанемо, да имамо довољно гаса, струје, нафте довољно свега за функционисање наше индустрије и домаћинстава. То ће бити разлог раста, јер то је и прилика, уз све проблем - рекао је Вучић.

Предсjедник Србије пренио је да су закључци скупа да се иде формирање регионалног тржишта, „како бисмо покушали једни другима да помажемо, јер не можемо сви да имамо све“.

-Једни другима можемо много да помогнемо и заједнички да обезбедимо будућност. Ово је питање од највећег значаја, не само за ову, већ и за све зиме које предстоје, јер питање је када ће се и како ратни сукоби завршити - рекао је Вучић.

Он је приметио и да у земљама региона 30 година није било нових објеката, али су изграђени гасовод дужине 402 километара, завршава се термоблок у Костолцу, што је све, каже, мало, недовољно и мораће додатно да се ради и инвестира.

-Хвала пријатељима из ''Отвореног Балкана'', али и свим другима, посебно Норвежанима, на подршци и помоћи, јер се уздамо у њихово знање, учимо од њих и то ћемо применити -  рекао је Вучић.

Тегелтија: БиХ жели јачање сарадње

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је да у БиХ постоји снажан интерес за јачање сарадње у енергетском сектору са компанијама из Норвешке, као и отворености за регионалну сарадњу, поручивши да они који у БиХ покушавају да блокирају изградњу хидроелектране “Бук Бијела” треба да схвате да то не доноси никоме добро.

Говорећи о обновљивим изворима енергије, Теглетија је рекао да су у БиХ сви свјесни значаја регионалне сарадње ради енергетске безбједности.

Он је напоменуо да су Србија и БиХ покренули заједнички пројекат “Бук Бијела”, да су у овом тренутку одвијају припремни радови, али да због неких унутрашњих неспоразума у БиХ није завршен процес изградње.

-Ове поруке о заједничким улагањима су јако добре. Они који покушавају да блокирају изградњу „Бук Бијеле“ треба да схвате да то не доноси никоме добро - рекао је Тегелтија.

Тегелтија је указао да БиХ у овом тренутку производи више енергије него што јој је потребно, али да је неопходно постојеће производне капацитете модернизовати.

Подвукао је да се то посебно односи на термоелектране које су у 2021. години произвеле 59,2 одсто нето производње електричне енергије у БиХ.

Према његовим ријечима, истовремено је потребно задржати државно власништво над предузећима за производњу електричне енергије и омогућити безбједност да се произведу довољне количине енергије за тржиште БиХ.

-Потребна су улагања у обновљиве изворе енергије. Сматрам да се треба радити на принципу јавно-приватног партнерства - рекао је он.

Када је ријеч о сарадњи са норвешким компанијама, Тегелтија је истакао да БиХ има неискориштеног енергетског потенцијала, а Норвешка располаже знањем, новим технологијама и могућностима финансирања.

Он је поздравио интересовање норвешких компанија и инвеститора за улагање у енергетски сектор БиХ, те позвао на успостављање сарадње са енергетским компанијама у БиХ.

Тегелтија је рекао да постоји реална потреба због стабилности енергетског система, нарочито сада у вријеме свјетске енергетске кризе, за обновом неколико блокова у термоелектранама како би им се продужио радни вијек и смањило загађење, саопштено је из Савјета министара.

Предсједавајући Савјета министара каже да су Република Српска и Федерација БиХ, у процесу усвајању сета закона који су усмјерени на енергетску транзицију ка чистој енергији, што показује јасно опредјељење БиХ за прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије.

Он је рекао да су вјетроелектране и соларне електране у прошлој години произвеле тек 2,6 одсто нето производње електричне енергије у БиХ, те да у овој области постоји значајан простор за додатна улагања.

Предсједавајући Тегелтија је рекао да енергетске компаније у БиХ у наредном периоду планирају значајна улагања у повећање производних капацитета у оквиру кључних стратешких циљева, и то безбједности снадбијевања, цјеновне прихватљивости и еколошке одрживости.

Изасланик премијера Норвешке Андреас Ериксен је рекао да је заједнички изазов да се обезбиједе сигурнији извори енергије у вријеме неизвјесности и да се мора одмах дјеловати.

Oн је рекао да ће Норвешка помоћи како “зелена енергија” може подстаћи енергетску транзицију у читавом региону, те да предстоји пуно посла на остварењу ових планова у енергетској транзицији и прекограничној сарадњи.

Премијер Црне Горе Дритан Абазовић је рекао да је опште очекивање да се иде на изградњу енергетских објеката из “обновљивих извора енергије”.

-Раст привреде у региону условиће много већу потрошњу. Желимо да радимо заједно и морамо више пажње да обратимо како заједнички да наступамо према трећим тржиштима и да видимо како се заједнички пројекти у интересу свих грађана земаља западног Балкана могу имплементирати на овом просторима - рекао је Абазовић.

Премијер Сјеверне Македоније Димитар Ковачевски је рекао да су земље региона представиле своје стратешке циљеве, те да је ово прилика да се искористе могућности “зелене енергије”, али и да се развије регион као мјесто стварања те енергије.

-Тешка зима је пред нама, али сам сигуран да ћемо, уз солидарност и сарадњу, успјети да превазиђемо те изазове - рекао је Ковачевски, те позвао инвеститоре да улажу у земље западног Балкана.

Премијер Албаније Еди Рама је рекао да је на земљама региона да наступају регионално на енергетском тржишту и имају снажнија партнерства са приватним сектором и бољи приступ финансијском тржишту.

У наставку скупа на панелу поподне ће учествовати и министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.