Додик: Нико није тражио помоћ од НАТО-а, Предсједништво БиХ не треба да је прихвати

"БиХ је смијешна и жалосна земља када јој други одређују помоћ, а ту помоћ нико није ни тражио. Једино надлежно за питања војске и безбједности је Предсједништво које ни у прошлом нити у овом сазиву није ни разматрало нити молило НАТО за било какву помоћ", рекао је Додик.

Он је навео да зато та одлука НАТО-а о помоћи изгледа као да је усмјерена ка мијешању у унутрашње ствари у БиХ - да НАТО овако реагује и наводно дозначава неку помоћ за коју нико не зна ни каква је, ни колика је, ни коме служи нити ко ће је употребљавати.

Додик је истакао да они на тај начин показују колико је БиХ несигурна и колико је у суштини подијељена.

"БиХ је потпуно подијељено друштво и НАТО овим понашањем то на свој начин најбоље манифестује", нагласио је Додик.

Према његовим ријечима, БиХ нису потребни ни ново оружје нити безбједносни системи.

"БиХ је потребно нешто друго што НАТО нема. Очигледно је да убацивање оружја у БиХ из НАТО програма није опредјељење органа БиХ и није јединствена одлука свих. Можда постоје они што стално нешто ждрамчеж по свијету, али у том смислу тих одлука нема", рекао је Додик.

Он је поручио да би било паметно да НАТО подржава уставну структуру БиХ, а не да се тако арогантно и искључујуће понаша према органима БиХ.

Предсједник Републике Српске је нагласио да је Предсједништво једино мјесто које треба о томе да одлучује, а не НАТО савез.

"Предлажем да Предсједништво не донесе одлуку о прихватању тога и да покажемо да смо колико-толико, барем нешто, суверена земља", навео је Додик.

Они, додао је он, према правилу шаљу већ ремонтоване системе, чиме желе да покажу своју приврженост БиХ, али на овај начин најчешће показују и показаће се на дугорочном плану – своје погрешне потезе према БиХ.

"НАТО није опредјељење БиХ. НАТО јесте за сарадњу, али у тој сарадњи требало би да постоје двије стране, а не само једна - НАТО која због глупих процјена о наводном руском утицају жели сад овдје да скрца наоружање", навео је Додик.

Једина исправна политика у БиХ је, нагласио је он, демилитаризација, а не концентрација оружја и наоружања.

"Тако да НАТО тиме ништа не помаже БиХ, штавише, он је лош дародавац, поготово са становишта да ниједан орган у БиХ о томе није одлучивао нити је упутио било какав захтјев о потреби за таквим стварима. Ако неко јесте, онда је то све било мимо Устава и закона, јер је једино уставно мјесто за то Предсједништво које о томе никада није донијело одлуку", нагласио је Додик.

На недавном министарском састанку земаља чланица НАТО-а у Бриселу одобрен је пакет помоћи БиХ који обухвата девет пројеката за одбрамбени систем и три за безбједносни, чија укупна вриједност је на десетине милиона евра, саопштено је из Министарства одбране у Савјету министара.

С тим у вези, у наредном периоду ће се приступити изради плана примјене, што ће одредити и динамику испоруке опреме предвиђене пројектима помоћи за опремање Оружаних снага БиХ и Министарства безбједности у Савјету министара, наведнео је у саопштењу.

Додик: Проблем Уставног суда су доминација Бошњака и стране судије

Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је за Срни да је неприхватљиво да се и даље у Уставном суду БиХ доминантно запошљавају припадници бошњачког народа, те напоменуо да су унутрашњи проблем у тој правосудној институцији и стране судије.

Додик је рекао да таква пракса у Уставном суду објашњава и његово антиуставно дјеловање иако би запослени у тој правосудној институцији требало да репрезентују уставност у БиХ.

-Упркос монополизацији Бошњака у Сарајеву, у вези са радним мјестима у тој институцији требало би се побринути да ситуација у корист Срба буде поправљена. Иначе, апсолутно мислим да из тога треба размишљати полако се извлачити - изјавио је Додик.

Уставни суд БиХ има укупно 91 запосленог, од којих 15 спада у категорију руководства и шефова организационих јединица, подаци су који су из Секретаријата овог суда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.