Додик: Како је могуће да запад гура Косово као независну државу, а Српској не дозвољава о томе да прича?

Срна
Foto: Срна

БАЊАЛУКА - Предсједник Републике Српске Милорад Додик упитао је како је могуће да западни фактор подржава Приштину и Косово као независну државу, а Републици Српској не дозвољава да прича о независности.

Додик је упитао зашто неко мисли да је могуће да се гради Косово као независна држава, а да Република Српска треба да остане у оквиру БиХ.

"Али то је могуће када видите изјаву /специјалног изасланика Стејт департмента за Западни Балкан Габријела/ Ескобара који каже да у задњих 90 дана све што раде раде у корист Косова и набраја шта је радио - пријем у Савјет Европе, одржавање избора, па су дали легитимитет изборима на само три одсто /бирача/", рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

Реагујући на изјаву Куртија, током састанка са Кристијаном Шмитом, да "треба јачати политичко Сарајево јер су Бошњаци жртве геноцида", Додик је рекао да су такве изјаве лицемјерне и да Курти жели да разбије Србију, јача Приштину и да држи предавање како треба јачати Сарајево, а умањити аутономију Републике Српске. 

Додик je такође навео је да је пратио бијес који се испољава због његове изјаве у вези Сарајева током рата, те поновио да је то етнички подијељен град који никада није био опкољен, ни блокиран.

"Да је било блокирано, како је могла да долази храна и остале ствари. Како се то могло дешавати ако је, како они кажу, било у блокади. Како су могли све вријеме рата да се спуштају авиони на аеродром у Сарајеву, како онда може да буде опкољен град", рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

Додик је навео да су муслимани бранили дио центра града који је припадао највише њима и прије рата, а Срби су били на рубним подручјима, да је ту била успостављена борбена линија између двије стране и да је то све вријеме тако и остало.

Он је додао да је Сарајево етнички подијељен град и данас - у смислу Источно Сарајево и федерално Сарајево.

Додик је подсјетио да у Сарајеву нема 150.000-160.000 Срба који су били прије рата те да су борбене линије биле у самом граду - Лукавица, Грбавица, гдје је до Дејтонског споразума било српско и да су то Срби одбранили.

Србима је, како је рекао, онда понуђено да се реинтегришу у тај град, који је примјер зла према Србима, што они нису хтјели, већ су се иселили.

"На том простору погинуло је 4.400 бораца Војске Републике Српске и више од 10.000 је било рањено. Ми морамо и требамо да поштујемо наше жртве, као што и они неке своје поштују", навео је Додик.

Подсјећајући на градоначелница Сарајева Бењамина Карић каже да су у том граду страдали грађани Сарајева, Додик наглашава да тамо не пише да су страдали Срби.

"Они би ако могу да причају о томе да су страдали само муслимани, а да су Срби, ако се то случајно десило, колатерал и из нужде неко страдање", рекао је Додик.

Он је запитао како је могуће да се неко из нужде баца у Казане или неке друге јаме око Сарајева.

"Нећемо никада доћи у позицију да једни друге разумијемо", рекао је Додик.

Он је нагласио Међународна комисија за Сарајево је утврила све о страдању Срба.

"Али они имају свој стереотип и ако се у то не уклапате одмах нисте добри, одмах сте лоши, одмах ће причати о Додику да је непоправљив. Шта се ја имам поправљати када су чињенице такве", додао је он.

Према његовим ријечима, погинуло је 4.000 Срба, муслимани су побили 10.000 Срба у току рата, држали их у затворима, било је више од 20 логора.

"Сваки јачи уличар тамо имао је свој логор за Србе, а Алија Изетбеговић је давао аманет да се то деси", рекао је Додик и поновио да је из Сарајева "избачено 150.000 Срба".

Он је запитао како је могуће, ако је Сарајево мултиетнички град, да ниједна улица, ни установа не носи име једног знаменитог Србина од прије, рецимо 100 година.

Додик је додао да има знаменитих Срба који су помагали муслиманима, те напоменуо да су Народно позориште у Сарајеву формирали Срби, да су све глумачке екипе тада били Срби, а када је дошао комунизам они су то национализовали. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана