Добри пројекти извлаче новац из бриселске касе

БиХ је, сплетом околности на глобалном нивоу, а не домаћим залагањем, шест година након подношења захтјева, додијељен кандидатски статус што је највећи успјех на њеном европском путу. У наставку путовања ка чланству пред лидерима су тешки изазови, а поједини су већ указали да би Европа требало да према БиХ усмјери значајну суму новца као помоћ у спровођењу тражених реформских процеса. Најдиректнији је, непосредно након потврде кандидатског статуса, био предсједник Српске и лидер СНСД-а Милорад Додик који је затражио 20 милијарди евра у наредне три-четири године ако Европа жели реформе, али и да у БиХ морају сјести и рећи шта мислимо да би требало ова земља да добије како бисмо се кретали ка томе.

Земље на путу ка ЕУ имају приступ средствима која се додјељују на основу пројеката с којима аплицира свака земља, а из Делегације ЕУ у БиХ истицали су већ да кандидатски статус не повлачи за собом неке посебне фондове, али су подсјетили да на бројне који су већ активни те постоје проблеми унутар БиХ с њиховим коришћењем.

Економисти истичу да је индиректна корист од кандидатског статуса та да је реално очекивати раст директних страних инвестиција из земаља ЕУ, али и да се земље морају борити за своје пројекте. Генерални став је да БиХ мора на папир ставити очекивања од ЕУ те да, ако друга страна не прихвати такав начин комуникације, с правом указује да је и давање кандидатског статуса јефтин и популистички потез.

Економиста Горан Радивојац сматра да је економско везивање БиХ и то у дугом року за тржиште ЕУ, које је најближе и најперспективније, сада далеко извјесније.

- Што се тиче директних ефеката о којима се у јавности говори, мислим да можемо добити онолико колико будемо активни да тражимо да добијемо. Ситуација у којој смо добили статус кандидата и уопште ситуација у свијету јесте таква да је то посебан примјер и као такав захтијева посебне стратегије и дјеловања - истакао је Радивојац за “Глас”.

Колико год да то, додао је, зависи од Уније у добром дијелу, када је ријеч о економским реперкусијама, зависи и од активне позиције БиХ.

- Морамо изградити јасан став и дефинисати, конкретно и у овдје у Српској, виђења и потребе и самим тим и очекивања у економском домену у погледу кандидатског статуса. Ово је очигледно био брзопотезан моменат тако да ни Европска комисија нема јасно дефинисан став о томе. Морамо видјети који су то битни пројекти за БиХ и њено становништво те које је мјесто за БиХ у стратегији економског развоја Европске уније - рекао је Радивојац.

Извршни директор Удружења економиста Републике Српске СЊОТ Саша Грабовац каже да је вијест о статусу кандидата, у овом моменту, веома важна јер шаље поруку инвеститорима да БиХ напредује у политичком смислу.

- Сви знају да политичка нестабилност тјера стране инвеститоре тако да је добијање кандидатског статуса добродошла, а додатни вјетар у леђа јесте и то да се власт брзо формира након избора што свакако поправља имиџ - рекао је Грабовац за “Глас Српске”, уз нагласак да се мора сагледати и капацитет надлежних институција за аплицирање те имплементацију пројеката. 

Након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању још 2008. године, средства ЕУ усмјеравана су ка БиХ првенствено путем Инструмента претприступне помоћи (ИПА) као помоћ у прилагођавању привредног, политичког, безбједносног и друштвеног система захтјевима чланства у ЕУ.

Сигнал

Статус кандидата представља значајан политички сигнал за државу јер је ЕУ види као своју чланицу и да је показала значајну спремност и опредјељење за испуњавање критеријума. Инвеститорима и другима се шаље порука да је остварен одређени ниво политичке, економске и правне стабилности те је могуће рачунати на посредне ефекте - повећање страних инвестиција, већи кредитни рејтинг, повећан број туриста, више иновација и истраживања, бољи имиџ у свијету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.