До стандарда ЕУ тек за 100 година
БАЊАЛУКА - БиХ не издваја довољно средстава за финансирање капиталних инвестиција које су јој потребне, а недовољна повезаност унутар земље, са сусједним државама, као и са Европском унијом отежава њену конкурентност.
Наведено је то у најновијем извјештају “Ажурирана системска дијагностика земље”, коју је урадила Свјетска банка у БиХ. Експерти Свјетске банке наглашавају да економија БиХ расте, али недовољно брзо да би се остварио животни стандард којем људи теже.
- Иако посљедњих година економија БиХ остварује раст, према садашњој стопи раста требало би јој више од 100 година да достигне просјечни ниво прихода Европске уније. Ако би се тај раст убрзао и одржавао на око пет одсто, колико је биљежио прије свјетске финансијске кризе, приближавање нивоу прихода ЕУ БиХ би остварила тек за три деценије - истакнуто је у извјештају Свјетске банке.
У овом документу је наглашено да су БиХ потребне много веће инвестиције, продуктивност и учествовање радне снаге.
- БиХ има један од највећих свјетских нивоа владиних прихода као удјела у БДП-у. Недавне процјене указују да су јавни приходи већи од економског потенцијала земље, другим ријечима, велики порези вјероватно смањују раст. Слично томе, опорезивање рада је високо, гуши предузетништво, смањује запосленост и многе тјера у неформални сектор - наведено је у извјештају.
Свијетла тачка за БиХ, како је објашњено у овом документу Свјетске банке, јесте боље искориштавање природних ресурса.
- БиХ посједује вриједне природне ресурсе, почев од најочуванијих шума у Европи, па до плодне земље. Шумарство и пољопривреда представљају значајан извор запослености и у великој мјери доприносе економији. Међутим, извоз је ограничен на производе мале додатне вриједности, од сировог дрвета и непрерађених пољопривредних производа, а радна мјеста у тим секторима су често слабо плаћена и пружају ограничену дугорочну перспективу - наведено је у извјештају.
Истакнуто је и да БиХ има повољан географски положај да би дјеловала као чвориште између Западне Европе и осталих балканских земаља, али је њен сектор транспортне инфраструктуре недовољно искориштен.
- Аеродроми у БиХ се требају модернизовати и проширити да би постали ефикаснији, побољшали регионалну повезаност БиХ, подржали туризам и економски раст и омогућили приступ дијаспори. БиХ недовољно користи туристички потенцијал због много фактора, укључујући и ограничену транспортну повезаност - закључили су експерти Свјетске банке.
Економиста Александар Љубоја рекао је за “Глас Српске” да је помоћ која је БиХ била неопходна у послијератном периоду отишла у активности које нису уродиле плодом.
- Конкурентност је мања уколико су комуникационе способности слабе и на том пољу потребно је више дјеловати - навео је Љубоја.
Највећи губиташи
Експерти Свјетске банке указују да је у БиХ највеће присуство јавних предузећа, и то међу свим земљама западног Балкана, већини држава Европе и централне Азије. Како су навели, у БиХ их постоји најмање 550 и то највише у енергетици, рударству, телекомуникацијама, транспорту и комуналним дјелатностима.
- Већина јавних предузећа у БиХ послују као губиташи. Њихов дуг тренутно је око четири милијарде евра, а готово половина је неликвидна - упозоравају из Свјетске банке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
