Ђорђе Ђукић, економиста: Брисел угрожава стабилност Европе

Клириншка кућа Јуроклир (Euroclear) са сједиштем у Бриселу управља са око 191милијарду евра ових средс тава и прикупила је скоро 4,4 милијарде евра камата током прошле године. Према најава

ма из Брисела, ЕУ има план да Кијеву прослиједи дио овог новца, између двије и три милијарде евра.

Према ријечима доктора економских наука и професора Економског факултета у Београду Ђорђа Ђукића овај потез Брисела представља

негацију правне сигурности те шаље једну лошу поруку свим инвеститорима, а поготово оним институционалним, државним.

- Мислим да то што су уведене санкције не може бити изговор. Ово ће несумњиво изазвати велику нервозу код многих држава, да би се један такав сценарио могао и њима десити. Сигурно је да ће доћи до новог таласа неповерења, посебно код централних банака, које ће сигурно бити много обазривије где ће свој новац држати, да

би им он био доступан у сваком тренутку. Већ је видљиво да неке од њих врше озбиљну диверзификацију својих девизних резерви, купујући злато или селе свој новац са запада на исток - каже Ђукић.

ГЛАС: Да ли је ово упозорење и Кини шта би јој се могло десити уколико уђе у отворени канфликт са западним земљама?

ЂУКИЋ: Мислим да је Кина свесна тога и они већ једно извесно време повлаче своја средства и врше дизерфикацију девизних резерви. Нови потези ЕУ, али и САД, могу само додатно подстакнути Кину да убрза тај процес те да настави са бегом од долара, али и евра. Све ово би могло убрзати и процес дедоларизације. Ради се о процесу који се баш захуктао. Сматрам

да ће чланице БРИКС-а посебно бити активне на том пољу, да долар избаце из игре, али вероватно и евро.

ГЛАС: Да ли је ово и један од разлога што је цијена злата посљедњих неколико седмица вртоглаво расла?

ЂУКИЋ: Цијена злата, понеком неписаном правилу, реагује на пораст геополитичких напетости у свету. Сви су, такође, и у ишчекивању шта ће бити са каматним стопама, да ли ће их ФЕД снизити. Моје мишљење је да борба са инфлацијом још није завршена, што је недавно признато и од стране америчких финансијских институција. Наиме, цене услуга, али и некретнина, после короне постале су потпуно нееластичне и оне у ствари

тренутно надувавају тај индекс потрошачких цена.

ГЛАС: Како објашњавате да велики глобални играчи све више распродају своје акције у компанијама које су их и направиле богатим?

ЂУКИЋ: Кад год у свету нешто озбиљно букне, велике компаније почну да откупљују сопствене акције, јер не желе да се нађу у ситуацији да трпе некакве спољне факторе, који су ван њихове контроле. Значи те компаније се на овај начин желе заштити, јер сматрају да ће и у наредном периоду бити великих геополитичких трвења.

С друге стране, они који продају вероватно на тај начин желе наплатити свој профит. Вероватно и они беже у злато.

Црна листа

ГЛАС: Представници америчке администрације упозорили су да би се на црној листи Министарства финансија САД могле наћи и овдашње домаће банке, за које буде утврђено да раде са анкционисаним лицима? Колико је то опасно?

ЂУКИЋ: Ради се о рецепту који је већ употребљен на Русији. Уколико до тога којим случајем и дође, значи да ће им бити укинут свифт код и забрањене све новчане трансакције са иностранством, али и онемогућено картично пословање. То би наравно погодило и предузећа која послују са иностранством преко тих банака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.