Ђокић: Српска је спремна за сарадњу и рјешавање отворених питања са сусједима

Ђокић је указао да је на простору БиХ, а посебно Републике Српске, ограничена подршка из свијета када је ријеч о финансирању неких енергетских пројеката и нагласио да је непотребан однос успоравања због, како каже, политичких утисака.

"Ми смо свих претходних деценија били посвећени политици сарадње, мира и добросусједства тако да нема ниједног разлога да би Република Српска требала да буде третирана другачије него неки други у региону", рекао је Ђокић новинарима у Београду, гдје учествује на регионалној конференцији "Београдски енергетски форум", који је окупио око 500 учесника из 30 земаља.

Он је истакао да у Српској постоји чврста воља да се ријеше отворена питања са државама у региону, као што је питање Билећког језера и накнаде за потопљено земљиште са Црном Гором.

"Желимо унаприједити интерконекције према Црној Гори и Србији, како би сви инвеститори који ће изградити енергетске објекте имали могућност несметаног тока енергије. Увјерен сам да ћемо на тај начин знатно побољшати ефикасност у раду свих објеката и осигурати нормално, безбједно, стабилно снабдијевање свих наших купаца", рекао је Ђокић.

Он је као посебно важно истакао сарадњу са Мађарском, изразивши задовољство што овом форуму присуствује и мађарски министар иностраних послова Петер Сијарто.

"Мађарска је показала висок степен разумијевања према Републици Српској. Желимо да одговоримо адекватном сарадњом са мађарским компанијама и већ имамо одређене пројекте са њима", рекао је Ђокић.

Он је нагласио да је жеља Српске да има још много енергетиских заједничких пројеката са Србијом, Црном Гором, Мађарском и наравно и са осталим државама.

"Једна од држава са којом имамо сарадњу је Кина и радићемо са њима на развоју енергетских пројеката, али морам рећи да постоји заинтересованост за сарадњу и других држава. Република Српска има значајан енергетски потенцијал и желимо максимално искористити те погодности", рекао је Ђокић.

Он очекује да се на нивоу БиХ, што је законска обавеза, потврди гасна интерконекција према Србији, чиме ће бити прекинут застој овог пројекта, истичући да се истовремено ради на развоју гасне мреже унутар саме Републике Српске.

Ђокић је навео да Република Српска има повољне хидрометеоролшке прилике и да извозом енергије остварује значајне приходе, али да је и домаћа потрошња све већа усљед растуће индустријализације.

"Ми ћемо својим политикама омогућити безбједну производњу, снабдијевање и даље доприносити регионалном развоју сектора енергетике", рекао је Ђокић.

Он је навео да Српска тренутно има активне бројне инвестиције, а да су закључени уговори за изградњу многих енергетских објеката.

"Наш је план да до 2030. године имамо изграђено и на мрежи пуштено 1.200 мегавата. У претходном периоду смо урадили много на припреми за такве објекте и ја сам радостан чињеницом да се данас одвијају активности на неколико локалитета у Српској. Гради се хидроелектрана `Дабар`, мали систем хидроелектрана на ријеци Бистрици, хидроелектрана `Волујак`, соларна електрана Билећа, хидроелектрана `Бук Бијела`", рекао је Ђокић.

Он је изразио наду да ће заједничким напорима три министра пронаћи рјешења која ће отклонити застој на реализацији пројекта "Бук Бијела", те да је увјерен да су сви опредијељени за што јачу регионалну сарадњу на подручју енергетике и рударства.

Министар рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је енергетска заједница прошле године означила Србију као лидера у енергетици, прије свега, због покретања реформи у енергетском сектору, али и процеса декарбонизације.

Она је оцијенила да је у протекле двије године урађено више него у претходних 10, истакавши да ће постигнути резултати бити представљени и надлежном одбору Скупштине Србије.

Говорећи о плановима за наредни период, Хандановић је рекла да ће, између осталог, бити завршен пројекат одсумпоравања на ТЕНТ-у Б и да ће Србија тиме постићи да 90 одсто произведене енергије из термоелектрана буде по европским стандардима.

Хандановићева је навела да ће се и даље радити на реформама у енергетском сектору и обезбјеђивању енергетске безбједности земље, те најавила да ће данас заједно са премијером Милошем Вучевићем обићи гасно складиште у Банатском Двору гдје ће се разговарати о проширењу тог пројекта.

Министар енергетике и рударства Црне Горе Саша Мујовић изјавио је да је енергетска ефикасност велика шанса и Црне Горе и региона.

Он је рекао да то није једноставно и да кошта, али је дугорочно јако исплативо.

Мујовић је рекао да Црна Гора има велику предност у односу на друге јер има подводни кабал са Италијом који функционише већ четири године и доноси 20 милиона евра и да сада иде у другу фазу изградње.           

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.