Директор Агенције за заштиту личних података БиХ: Нови закон написан, на потезу Савјет министара

Радна верзија тог законског акта урађена је и прослијеђена надлежном министарству прије неколико мјесеци, али још није разматран на сједници Савјета министара, казао је директор Агенције за заштиту личних података БиХ Драгољуб Рељић.

Он је у интервјуу за “Глас Српске” навео и да је ниво заштите личних података у БиХ нижи, не само у односу на земље ЕУ, него и на околне државе, али и додао да су лични подаци у складу са технолошким напретком све чешће мета злоупотреба.

- Дошло је и до развоја вјештачке интелигенције, која обрађује наше личне податке, не придржавајући се закона или начела који су прописани по питању законитости, сврхе и свега осталога - казао је Рељић. 

ГЛАС: Шта је са законом о заштити личних података? Да ли се ишта ради на његовом доношењу?
РЕЉИЋ: Закон о заштити личних података је требало да буде донесен још прије пет година када је требало да ускладимо наше законодавство са европским. То су урадиле све околне државе, осим Црне Горе. 

ГЛАС: Да ли је било икаквих разговора на ту тему у претходном периоду?
РЕЉИЋ: Формирана је нова радна група и она је завршила свој посао. Тако да се нацрт закона налази у Министарству цивилних послова БиХ, они су овлашћени предлагач тог законског акта. 

ГЛАС: Када је радна група завршила свој посао и зашто се тај закон још није нашао на сједници Савјета министара? 
РЕЉИЋ: Не знам шта је разлог. Радна група је свој посао завршила прије пар мјесеци и прослиједила документ на адресу Министарства цивилних послова. 

ГЛАС: Шта је према Вашем мишљењу био окидач да доношење тог законског акта касни већ пола деценије? 
РЕЉИЋ: Има више разлога зашто овај закон није усвојен. Он прво прописује виши ниво заштите личних података. Сама чињеница када се прописује виши ниво, ствара се и више обавеза. Ту ћемо имати и политике приватности, именовање службеника за заштиту личних података, увођење права на заборав и милионске новчане казне. Циљ закона је да превентивно дјелује на учиниоце, односно евентуалне прекршиоце у области заштите личних података. 

ГЛАС: Дакле, и те високе казне су усклађене у новом закону са европским прописима.
РЕЉИЋ: Агенција сматра да треба да имамо потпуну усклађеност што се тиче износа управне новчане казне по Генералним прописима о заштити података Европске уније (ЕУ Генерал Дата Протецтион Регулатион - ГДПР). Такође, ми овај нови закон усклађујемо и са такозваном полицијском директивом, јер БиХ нема споразум са Евроџастом, органом ЕУ задуженим за сарадњу у области правосуђа. Ми немамо споразум потписан зато што нисмо имплементирали ту полицијску директиву у наш правни систем. 

ГЛАС: Колико ће износити те казне?
РЕЉИЋ: Оне ће бити милионске. Навешћу један примјер. Имате обраду личних података на интернету, “Гуглу”, на познатим претраживачима и сајтовима. И сада неко жели да скине те податке, јер је утврђено да су нетачни. Због тога требају те високе казне, управо због таквих случајева. Било би заиста смијешно изрећи новчану казну тим субјектима који имају милијарде марака неку од 10.000 КМ. Тако је то и у другим државама. Прописана је могућност да се могу изрећи те казне. Наравно, Агенција неће потезати за тим казнама осим у случају када буде приморана. 

ГЛАС: Какав је уопште сада ниво заштите личних података грађана? 
РЕЉИЋ: Ниво заштите је нижи, не само у односу на земље ЕУ, него и на околне земље. Дошло је до великог технолошког напретка, кренуло се у процес дигитализације и сада имамо много више података који се обрађују свакодневно у односу на ранији период. У међувремену је дошло и до развоја вјештачке интелигенције, која обрађује наше личне податке, не придржавајући се закона или начела који су прописани по питању законитости, сврхе и свега осталога. 

ГЛАС: Гдје је најизраженија злоупотреба личних података? 
РЕЉИЋ: Најизраженија је у овом свијету дигитализације, то је видео-надзор. Ми немамо апсолутно довољно кадрова да покријемо толико видео-надзора. Добијамо толико предмета да је то невјероватно. Следећи ће вјероватно бити вјештачка интелигенција и обрада података тим путем. ЕУ је прије мјесец дана донијела уредбу у којој је акценат стављен и на вјештачку интелигенцију, а ми ако желимо колико-толико да ухватимо корак са тим требало би у овом новом закону да имплементирамо и ГДПЈ, политичку директиву и конвенцију 108+, коју смо ратификовали. Обавезни смо то да урадимо ако желимо да подигнемо ниво заштите. То је вјерујте Сизифов посао. Тешко је данас у овом свијету дигитализације изборити се са свим тим обрадама које нису засноване на закону.

Хаотично стање 

ГЛАС: Какво је стање у Агенцији за заштиту личних података?
РЕЉИЋ: У веома тешкој ситуацији смо. Имамо исти број запослених који смо имали када је број предмета био три, четири пута мањи. Поред тога многи службеници одсуствују из оправданих разлога. Тренутно имамо свега девет људи који раде за цијелу БиХ. Нама у једној канцеларији ради пет инспектора. Гдје је ту приватност када ви дођете да пријавите нешто? Једноставно нема услова за рад. Ако се мисли добро свим грађанима у овој земљи морају бити унапријеђени рад и сами услови у Агенцији. Поред тога након усвајања новог закона добићемо око 20 нових овлашћења. Ко ће то радити?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.