Дијаспора не може одлучити изборе
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Право гласа на октобарским општим изборима у БиХ имаће више десетина хиљада њених грађана који живе с друге стране границе, а како цури вријеме за подношење пријава за гласање, тако јачају позиви домаћих политичких и невладиних организација да их што више и изађе на биралишта јер у одређеним случајевима могу бити тас на ваги.
На општим изборима, расписаним за 2. октобар, бирачи ће одредити ко ће у наредне четири године бити на кључним политичким позицијама у БиХ, од Предсједништва до Палате Републике, те ко ће заступати њихове интересе у Народној скупштини, парламентима на нивоу БиХ, ФБиХ и у кантонима.
Први позиви ка дијаспори да се у што већој мјери укључи у изборни процес почели су већ прошле године, а неријетко су, и то махом бошњачки лидери, обилазили земље широм Европе и лобирали тамошњу дијаспору да треба гласа на предстојећим изборима.
Подаци из претходних изборних циклуса показују да за гласање на општим изборима стигне и више од 76.000 пријава из дијаспоре, али да своје право на крају искористи око 40 одсто пријављених. Систем за пријаву промијењен је ове године, а рок за регистрацију за гласање ван БиХ истиче у поноћ.
Пресјек Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, закључно са јучерашњим даном, показује да су налог у апликацији отворила 77.773 лица, од којих је код 12.372 унос података у току и сви имају рок до поноћи да то заврше, јер у супротном пријаве неће бити разматране, а остављен је и рок за исправке.
До сада је обрађено 52.429 пријава, од којих 46.394 испуњавају прописане услове, 6.035 не испуњава, док на обраду чекају 13.972 пријаве. На општим изборима прије четири године било је регистровано више од 76.000 особа, а гласало их је 50.000.
Саговорници “Гласа” истичу да подаци и силни позиви из БиХ ка дијаспори да гласа показују да тамошње бирачко тијело може у неким случајевима да донесе превагу, али махом у мањим бирачким јединицама, гдје је сваки глас важан.
Срђан Остојић, изборни аналитичар у коалицији “Под лупом”, која годинама прати изборне процесе у БиХ, подсјећа да се у прошлости могло видјети да су неке изборне трке биле веома близу када је ријеч о преласку цензуса или добијању те трке. Дијаспора је, каже, значајна и има улогу, а о томе свједочи и ангажман који показују политичке партије или појединци.
- Тамо гдје су разлике међу кандидатима на нивоу статистичке грешке глас дијаспоре може донијети превагу у сваком случају. Да нема интереса или свијести о снази дијаспоре, не би било ангажмана политичара, али пресјек стања није онакав какав они прижељкују - истакао је Остојић.
Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски за “Глас” каже да дијаспора може бити пресудна само у случају изједначених снага два или више кандидата.
- Није тај број толико велики да би могао да доведе до тектонске промјене резултата. Није то толико велика популација, али није ни ирелевантна, тако да може да утиче у одређеним ситуацијама - сматра Ситарски.
Поједини аналитичари процјењују да ће бити пријављено око 80.000 људи из дијаспоре за гласање на општим изборима ове године, а коначан број ће у наредним данима објавити ЦИК.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
