Детаљи писма које је Шмит упутио Стевандићу

Шмитово писмо Н1 преноси у цјелости: 

Република Српска је дио Босне и Херцеговине и заштићена је Општим оквирним споразумом за мир (ГФАП) и његовим Анексом 4, Уставом БиХ. Устав РС дефинише РС као мултиетнички ентитет три конститутивна народа, Срба, Бошњака и Хрвата и осталих, уз изричиту клаузулу о забрани дискриминације било кога. Република Српска мора да поштује све своје народе. За то постоји стална обавеза.

Иако члан 4. Устава РС предвиђа посебне односе са Србијом, ово право је условљено оквиром постављеним у Уставу БиХ (чл. ИИ 2).

Као резултат тога, културни и етнички идентитет Срба морају поштовати сви, као што и културни и етнички идентитет Бошњака и Хрвата и осталих морају поштовати сви.

Декларација, како можемо прочитати, садржи неколико проблематичних закључака који су у директној супротности са одредбама Општег оквирног споразума за мир и његовим анексима, посебно анексима 4 и 10.

На почетку, као што сам већ нагласио, према уставном оквиру БиХ, Република Српска је мултиетнички ентитет у којем су три конститутивна народа (и остали) равноправна, а њене власти не представљају само српски народ. Декларација не признаје овај уставни принцип. Овај принцип је такође садржан у Уставу РС у члану 1. Ентитети, осим тога, немају право на сецесију.

Дозволите ми да појасним да Република Српска није ни потписница ГФАП-а нити има право да уводи једнострано тумачење ГФАП-а и његових анекса.

Чланство у Европској унији је крајњи циљ државе Босне и Херцеговине, који постаје опипљивији након историјске одлуке Европског вијећа од 21. марта ове године. Није случај да ентитети имају појединачно позив у том погледу, него су ентитети дио државе БиХ. Свако друго тумачење би изазвало значајно неслагање у међународној заједници, посебно међу европским државама.

Формулација у закључцима од 18. до 25. подразумева једнострано тумачење анекса 4 и 10 Општег оквирног споразума за мир, које није компатибилно с његовим словом нити с тумачењем које дају институције задужене за његову имплементацију и провођење. То укључује Високог представника, који је према анексу 10 Дејтонског мировног споразума коначни ауторитет у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији мировног рјешења, те Уставни суд који је донио одлуке о већини питања која се сматрају кршењем ГФАП-а у декларацији.

У свом саопштењу од 20. јуна, Управни одбор Вијећа за имплементацију мира појаснио је да, иако Република Српска није потписница ГФАП-а, “Странке Споразума су се обавезале да ће у потпуности поштовати суверену једнакост, територијални интегритет и политичку независност Босне и Херцеговине и да у потпуности поштују и промовирају испуњење обавеза преузетих у анексима Општег оквирног споразума за мир, укључујући и његов устав”.

Проблематичан је и закључак 29, који наводи да Сретење, 15. фебруар, треба да буде и Дан државности Републике Србије и Дан државности Републике Српске. Не улазећи у детаље, морам нагласити да Дан ентитета није Дан државности.

Уставни суд БиХ је у прошлости јасно пресудио да одређивање таквог дана на начин који представља историјско наслеђе, традицију и обичаје само српског народа доводи до стављања припадника српског народа у привилегован положај у односу на Бошњаке и Хрвате, остале, и грађане Републике Српске, и да је то противуставно. Дан прославе Републике Српске мора се односити на све њене грађане. Осим тога, треба постојати конструктиван начин да се слави културни и етнички идентитет сваког народа или етничке или културне или верске групе.

С обзиром на проблематичне елементе декларације, њено усвајање у парламенту ентитета Републике Српске представљало би званични акт који би довео у питање обавезе и обавезе Републике Српске према ГФАП-у.

Дозволите ми да поновим да мировни споразум не само да штити суверенитет, територијални интегритет и унутрашњу административну структуру БиХ, већ и само постојање Републике Српске. Управни одбор Вијећа за имплементацију мира био је врло јасан у вези с тим када је у свом последњем коминикеу од 20. јуна изјавио да:

Суверенитет постоји у Босни и Херцеговини као јединственој држави, чији је територијални интегритет загарантован ГФАП-ом. Ентитети унутар Босне и Херцеговине нису државе; постоје искључиво на основу Устава БиХ и немају никакав властити суверенитет. Стога, Управни одбор ПИЦ-а позива владајућу коалицију у РС-у да прекине све акције које поткопавају државу, њену власт и њен мултиетнички карактер. Управни одбор ПИЦ-а је поновио да међународна заједница задржава неопходне инструменте за одржавање Општег оквирног споразума за мир.

Позивам власти РС да искористе могућности које им пружа процес европских интеграција за напредак, унапређење економског развоја, подизање животног стандарда, те убрзање и проширење реформи за добробит грађана РС, уместо да настављају с политиком која има за циљ подривање основа Дејтонског мировног споразума. Желео бих, међутим, бити јасан да је мој мандат да се супротставим свакој претњи суверенитету и територијалном интегритету државе, те сваком покушају подривања уставног и правног поретка БиХ и њеног институционалног оквира, стабилности и функционалности. Ја ћу, у случају законодавних аката који проистекну из ове декларације, без оклевања поднети извештај Управном одбору Вијећа за имплементацију мира и деловати на одговарајући и одлучан начин у складу са својим мандатом.

На крају, такође позивам власти РС да се помире с прошлошћу и промовишу помирење, које је кључна компонента одрживог мира заснованог на Дејтонском општем споразуму за мир, као и оличење принципа и вредности ЕУ.

Европска унија је од свог оснивања била и остаје пројекат мира и помирења који промовише принцип “јединства у различитости”. То није пројекат сегрегације и намерног погрешног тумачења. Охрабрујем вас да то имате на уму како бисте избегли бескорисне и изазовне компликације“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.