Деспот Ковачевић, политиколог, за “Глас Српске”: Ни у рату у Украјини неће бити побједника

Према мишљењу доцента на Факултету политичких наука Универзитета у Београду Деспота Ковачевића, о фигуративној слици потенцијалног рата која се приписује Алберту Ајнштајну може се прије свега говорити из угла цивилизацијског назадовања.

- Сваки повратак у прошлост не значи нужно назадовање, али је приметно да постоје разорне тенденције за идеје слободе и права човека. Социолошка мисао развија различите сценарије будућности, а један од њих је управо деглобализација, ресуверенизација и повратак блоковске поделе света уз низ ефеката који имају у себи конфликте и ратове. Рат у Украјини јесте један повратни талас који има назнаке нове “гвоздене завесе” и повратка у прошлост. Ипак, на страни сам идеје да су интегративни процеси доминантнији од дезинтегративних - истакао је у интервјуу за “Глас Српске” Ковачевић анализирајући све већу неизвјесност и опасности које са собом доноси рат у Украјини.

ГЛАС: Да ли је рјешење у некој новој Јалти и ко би на њој могао учествовати? Многи сматрају како би један од сценарија могао бити прављење неког новог “берлинског зида” у Украјини.

КОВАЧЕВИЋ: Решење за рат увек је у мировним преговорима. Овакви ратови не могу имати победника. Идеје о новом “берлинском зиду” и “гвозденој завеси” су веома прецизне, међутим, треба додати и да се међузависност у економском, политичком, енергетском и сваком другом аспекту подигла, па се може очекивати да по смиривању рата дође до нових интеграција. Економија често постаје кључни фактор помирења.

ГЛАС: Често се говори да је ово само увод у стварање неког новог свјетског поретка. Како би свијет могао изгледати за десет година?

КОВАЧЕВИЋ: Тешко је прогнозирати, то је највећи задатак друштвених наука, а без јаке аргументације и доказа тешко је износити тврдње базиране на науци. Оно што нам може рећи анализа постојећег стања је да су САД и даље најјача светска сила, а да као и по обичају имају изазиваче. Иако домаћа јавност у томе види Русију, аутори тврде да су Кина, али и Индија, веома важни актери у успостављању новог међународног поретка.

ГЛАС: Како бисте описали позиционирање Турске, али и Кине у троуглу Украјина-Русија-Запад?

КОВАЧЕВИЋ: Турска као јака економија која у одређеној мери зависи и од Црног мора се позиционира као медијатор у овом сукобу. Претходних дана Анкара је била место сусрета званичника САД и Русије, што говори о значају Турске у новим околностима. Покушаји да се Турска дестабилизује су учестали и треба очекивати и даље такве сценарије. Кина се, пак, води искључиво својим интересима са политиком немешања у унутрашње односе било које земље. Кина има веома јаку дијаспору, али се никада није активирала на бављењу унутрашњим питањима било које државе.

ГЛАС: Криза у вези са Украјином показала је и велике пукотине унутар саме ЕУ, од политичких до економских. Очекујете ли да дође до већих земљотреса и тектонских поремећаја унутар ове заједнице?

КОВАЧЕВИЋ: Европска унија је у претходним годинама показала своје слабости, и кроз пандемијску и мигрантску кризу, а потом и у рату у Украјини. Највећа слабост коју је показала била је мањак солидарности, као темељне идеје ЕУ. Јасно је да европски идентитет не може надвладати националне идентитете, али је подједнако јасно и да нације и државе унутар ове уније имају корист од сарадње и заједништва. Верујем да ту корист никада неће превазићи интереси који се могу наћи изван ње. Стога ни не очекујем драстичне промене унутар ЕУ.

ГЛАС: Да ли Вас забрињава и то што је разума све мање, те колико су и сами медији и друштвене мреже криви за данашње стање у свијету?

КОВАЧЕВИЋ: Медији сваке врсте, па и нови друштвени одавно су превазишли своју информативну улогу. Политички значај медија или како се то назива, медијатизација политике, растао је са њиховим значајем за друштво. У времену лажних вести, постистине и других негативних појава медији су само средство у рукама политичке и економске елите за обликовање јавности. Не могу се медији кривити за стање у свету јер је злоупотребљено тржиште, на које и те­ како утиче политика, довело до борбе за публику без било каквих медијских стандарда. Ретки су медији који теже објективности и истини, али их свакако има.

ГЛАС: Како објашњавате успон деснице широм Европе, од Италије, преко Пољске, Мађарске и Француске до, рецимо, Шведске?

КОВАЧЕВИЋ: Успон деснице може се објаснити растом популизма који је постао важна политичка формула за долазак и опстанак на власти. Раздор који се производи заснован је на кризама и страховима који настају због криза у свету. Јасно је да је десница ојачала и на непринципијелности постојећих владајућих партија и злоупотребе демократије, али у том таласу раст је зауздан јер видимо значајан одговор и демократских покрета и партија заснованих на идејама једнакости и плурализма. Свакако добри примери социјалдемократског раста су победе у Немачкој, велики раст у Великој Британији, као и лево-либералних идеја у Хрватској, Аустрији...

ГЛАС: Русија је у неку руку, а позивајући се на “косовски преседан” поново актуелизовала и питање КиМ. Како ријешити овај Гордијев чвор, те шта мислите о приједлогу “двије Њемачке”?

КОВАЧЕВИЋ: Косовски проблем је актуелан и без Русије, али је свакако овај пример показао да принципијелан став не постоји без обзира на то гледали на Исток или Запад. Сваки случај је прича за себе, јер не постоје различити контексти, али без обзира на разлике, постоје принципи који се морају поштовати. Трагање за решењима је веома важан процес и из сваког мировног и територијалног споразума се могу узети добри елементи, али не постоје написана решења за косовски проблем. Решења у овом случају могу бити брза само ако су наметнута и осуђена су на трајну нефункционалност. Последице таквих решења, пак, нису само на Србију него се могу осетити широм света у различитим конфликтима.

ГЛАС: Да ли су “Отворени Балкан” и Берлински процес два супротстављена пројекта?

КОВАЧЕВИЋ: По својој природи ова два оквира требало би да буду комплементарна, али се показало да имају и своје контрадикције. Препреке за остваривање “Отвореног Балкана” леже искључиво у ускополитичким интересима који немају позитиван однос према сарадњи. Иако су оба процеса веома корисна и важна за друштва и државе региона, предност се може дати “Отвореном Балкану” јер је то изворна идеја лидера са западног Балкана и даје додатну аутономију и подстицај да се мир и сарадња граде кроз заједничку идеју без посредовања спољних актера.

Коријени подјела

ГЛАС: Недавно одржани међуизбори за амерички Конгрес поново су показали како унутар америчког друштва и даље постоје дубоке подјеле. Да ли се можете сложити с онима који сматрају да грађански рат у овој држави никада није завршен?

КОВАЧЕВИЋ: Потреба аналитичара да прате историјске аналогије и поделе је веома присутна. Поделе унутар америчког друштва имају своје корене, али свакако да су проток времена, миграције, друштвена инклузија и слични процеси довели до прављења нових друштвених расцепа. У САД постоје традиционално демократске и традиционално републиканске државе, али и државе које немају јасну оријентацију па се у њима суштински одигравају кључни избори. Паралелу можемо правити са многим земљама света у којима поједини региони или поједине друштвене групе традиционално гласају за одређене опције.

Жеље и реалност

ГЛАС: Какав је статус европских интеграција Србије и БиХ?

КОВАЧЕВИЋ: Политичке елите у обе државе наглашавају своју европску оријентацију, али их понекад стварност демантује. Ипак, статус земаља зависи и од њиховог напредовања, али и од политичке воље да приступе. Тренутно Европска унија не даје велику наду тим земљама, али је и даље не гаси. Најбољи пример је Северна Македонија која је учинила веома значајне кораке, а Европска унија није наградила такав однос.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.