Дефинисано ко може да гласа али и које су казне: Шта доноси нови закон о референдуму
Народна скупштина Републике Српске ће одржати редовну сједницу за двије седмице, а на њеном дневном реду ће се наћи бројне тачке.
Једна је, ипак, привукла посебну пажњу, а то је Нацрт закона о референдуму и грађанској иницијативи.
Република Српска је још прије 13 година донијела Закон о референдуму и грађанској иницијативи, који је објављен у Службеном гласнику Републике Српске број 42 од 19. маја 2010. године.
Доношењу овог закона претходила је изјава тадашњег предсједника Владе Српске и лидера СНСД, Милорада Додика, о референдуму о самосталности Српске.
– Сигурно ће се једног дана одржати референдум о томе да ли ће Република Српска бити у оквиру БиХ или изван ње. То не треба да буде спорно, али да бисмо то учинили морамо легализовати право на референдум, а да бисмо то учинили, морамо донијети закон о референдуму – рекао је Додик у јануару 2010. године.
Четири мјесеца касније донесен је наведени Закон о референдуму и грађанској иницијативи у НСРС.
Каква је разлика између закона који је на снази и нацрта о којем ће расправљати посланици?
Представници опозиционих клубова у парламенту Српске нису жељели ништа да коментаришу, наводећи како нису прочитали нацрт, те су поручили да питамо владајућу већину која га је упутила у скупштину.
Говорећи о Нацрту закона о референдуму и грађанској иницијативи, предсједник НСРС, Ненад Стевандић, рекао је данас новинарима да је овим актом предвиђено да „натполовична већина изашлих грађана одлучује о референдуму, а не натполовична већина уписаних грађана“.
Међутим, увидом у постојећи Закон о референдуму и грађанској иницијативи видљиво је да и у њему већ стоји да „натполовична већина изашлих грађана одлучује о референдуму“ , те да нигдје не стоји да о томе одлучује натполовична већина уписаних грађана.
Наиме, у члану 55. Нацрта закона, који ће се наћи пред посланицима, стоји да је „референдумско питање добило подршку грађана ако се за њега изјаснила натполовична већина грађана која је гласала на референдуму“.
С друге стране, у члану 35. Закона о референдуму и грађанској иницијативи, који је на снази, наводи се да је „референдум пуноважан ако је на њему гласала натполовична већина грађана који имају бирачко право и који су уписани у бирачки списак“.
– Референдумско питање добило је подршку грађана ако се за њега изјаснила натполовична већина грађана која је гласала на референдуму – стоји у закону.
Ко је задужен за спровођење референдума?
Из овога произилази да нема разлике између нацрта и већ постојећег закона, када је у питање одлучивање на референдуму.
Оно што је новина у Нацрту закона јесте да би за спровођење републичког референдума требала бити задужена Републичка изборна комисија, градска, односно општинска изборна комисија и гласачки одбор, док према важећем закону за то сада треба оформити комисију.
Наиме, у члану 12. постојећег закона наводи се да су органи за спровођење референдума комисија и гласачки одбор.
– Комисију образује орган који је расписао референдум, а комисија образује гласачке одборе – стоји у постојећем закону.
Новина је и то да су Нацртом закона предвиђене новчане казне од 500 КМ па до 3.000 КМ за чланове органа за спровођење референдума, односно запослене у органима и институцијама због пропуста у раду, преноси Српска инфо.
Предложеним Нацртом прецизније се дефинише и ко има право да гласа на референдуму, а помињу се и грађани Српске који живе у иностранству, поступак гласања у иностранству, начин и поступак израде извода из гласачког списка и слично.
Прецизније је дефинисан и сам начин кампање спровођења референдума, а помиње се и улога медија у кампањи.
Комплетан Нацрт закона можете погледати ОВДЈЕ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
