Давор Прањић за „Глас Српске”: Хрватима је теже у неким дијеловима ФБиХ, него у Српској

Поручио је то у интервјуу за “Глас Српске” потпредсједник Републике Српске из реда хрватског народа Давор Прањић.

Говорећи о мотивима због којих је као млад човјек, имајући у виду да је с 28 година постао потпредсједник Републике, упловио у политичке воде каже да је дуго времена дубоко свјестан актуелног стања у БиХ, па тако и у Републици Српској, а понајприје положаја хрватског народа. 

Постао је члан, како истиче, водеће хрватске политичке странке у БиХ - ХДЗ-а БиХ, а потом и прихватио понуду руководства ХНС-а - странака окупљених око идеје хрватскога заједништва.

“Основна мисао водиља у пословима око кандидатуре била ми је, прије свега, жеља да помогнем властитом народу, као и цјелокупном друштву, у дијелу у којем са својим сарадницима могу помоћи. Сматрам то обавезом према нашим прецима, а једнако и према нашим потомцима који ће сутра баштинити оно што ми данас осигурамо” рекао је Прањић. 

ГЛАС: Да ли сте лако прихватили кандидатуру?

ПРАЊИЋ: Наравно да било коју одговорну дужност, сигурно се слажемо, није лако прихватити па једнако тако и кандидатуру за ентитетског потпредсједника. Међутим, бити свјестан тренутног стања и притом тиме незадовољан, а истовремено ништа не чинити, бити тек пасивни посматрач сматрам да такав човјек није ни заслужио бољи живот у властитој земљи, укључујући понајприје мене и све друге младе и образоване људе. 

ГЛАС: Очекујете ли добру сарадњу с предсједником Републике Милорадом Додиком, али и потпредсједником из реда бошњачког народа Ћамилом Дураковићем? На којим стварима је могуће, али и пожељно да вас тројица сарађујете?

ПРАЊИЋ: Већ сада је сарадња, а показало се то и током предизборне кампање, између мене и предсједника Републике на завидном нивоу, а одмах након што смо и преузели дужности потпредсједник из реда бошњачког народа и ја имамо веома добре односе. Вјерујем да ће ова тројка заиста, наравно ништа не може доћи преко ноћи, изњедрити много добра сваком грађанину Републике Српске. Заједно с предсједником Републике и свим институцијама извршне и законодавне власти Републике Српске намјеравам се активније бринути понајприје о оним Хрватима који живе у Републици Српској и у томе имам сву помоћ предсједника Републике, а истовремено сваки човјек који би се желио вратити, појединац или више породица, биће неко коме ћемо пружити сву помоћ за долазак и опстанак. Управо ће задаћа Дураковића и мене бити да будемо спона људи на терену с највишим властима Републике Српске у осигурању њихових права, а све опет уз помоћ и подршку предсједника Додика. 

ГЛАС: Какав је положај хрватског народа у Републици Српској?

ПРАЊИЋ: Поновићу оно што сам у више наврата и током кампање истицао - положај хрватског народа у Републици Српској данас може бити много бољи, али да је напредак учињен то се не може спорити. Наравно на томе не треба стати. И даље постоје проблеми највише на локалном нивоу, али све то настојимо убрзано рјешавати. Проблем настаје када до нас касно дођу информације о појединим догађајима, па на њих нисмо у могућности на вријеме реаговати. 

ГЛАС: Неки Ваши претходници на овој позицији знали су рећи да су Хрвати у бољем положају у Републици Српској, него што је то случај у ФБиХ. Шта Ви кажете?

ПРАЊИЋ: У овој земљи ништа, као ни у другим није идеално. Када говоримо о Федерацији и ту морамо узети у обзир њену специфичност за разлику од Републике Српске. Ни тамо није исти положај хрватског народа у свим дијеловима. Истина јест да је хрватски народ чак и у знатно лошијој позицији у појединим крајевима ФБиХ него у Републици Српској, односно да је у одређеним дијеловима Републике Српске хрватски народ у бољој позицији, него у оним дијеловима ФБиХ гдје поједини властодршци још нису схватили да ова земља, па тако и тај ентитет припада једнако свим њеним народима. Али, наравно, и то се мијења и ситуација је знатно другачија данас у односу на период од прије десет, 15 и више година. 

ГЛАС: Колико се поштују права Хрвата, као једног од конститутивних народа?

ПРАЊИЋ: Права Хрвата се у доброј мјери поштују, али стање у том погледу може и мора бити боље. И даље постоје одређене опструкције углавном на локалном нивоу, што многе обесхрабрује у наставку живљења у овом ентитету. Односно, улива непотребан страх у будућност. Ми јесмо свјесни своје бројности или малобројности, али исто тако и чињенице да ова земља припада једнако нама као и свима другима и за та своја права не смијемо се престати борити.

ГЛАС: Шта може боље?

ПРАЊИЋ: Може бити боље управо у овом дијелу, односно да права о којима говорим мора да буду боље осигурана у безбједносном, привредном, образовном и сваком другом погледу, наравно гдје је и колико од тога могуће. Да оно што је нормално за друге једноставно буде нормално и омогућено и грађанима хрватске националности, од Приједора до Требиња. 

ГЛАС: Колико Ви с мјеста потпредсједника можете да допринесете томе, имајући у виду да сте једном приликом и током изборне кампање истакли да ћете бити адвокат сународника у Српској?

ПРАЊИЋ: Уз све побројане проблеме морам нагласити да људи на терену често и нису свјесни загарантованих им права. Многи ни данас нису упознати са својим правима. У свему што се послије рата збивало, у цијелој земљи, нису се људи имали времена бавити тим стварима, борећи се за голу егзистенцију и властити какав-такав дом. Стога је разумљиво да се често, упркос њиховом постојању, та права довољно не користе па се многи и - без икакве основе - осјећају као у туђој кући и сматрају трећеразредним грађанима. Многи и нису у могућности све то за себе учинити, зато сам већ од ових дана постао активна спона између Хрвата у било којој општини Републике Српске са извршном и законодавном власти овога ентитета, односно један од њих на кога се у сваком погледу, у складу с мојим овлашћењима, могу ослонити у осигурању бољег живота па и у најмањим ситницама кад су у питању њихова права и бољи живот. До краја мандата желим постићи да грађани Републике Српске хрватске националности активно учествују у изградњи своје заједнице те буду здрав и конструктиван фактор и ентитета и цјелокупног друштва. 

ГЛАС: Да ли гријешимо, односно да ли гријеше они који, када је ријеч конкретно о народима у Српској, првенствено мисле на помоћ повратницима и побољшању њиховог положаја, с обзиром на то да има Хрвата који од почетка живе у Српској?

ПРАЊИЋ: Сматрам то заиста једном од највећих погрешака након посљедњега рата. Јасно је да треба подстицати повратак, помоћи онима који су се вратили, али данас, више од четврт вијека након рата говорити о повратку је бесмислено. Говорити о могућем повратку, поготово масовнијем, а притом занемарити све оне који овдје живе велика је и историјска грешка коју не смијемо понављати. Наши људи који овдје живе и који су и током рата овдје остали, од Бањалуке, Приједора, Теслића, Градишке, Мајдана код Мркоњића, преко Посавине, Бијељине, Пала, Вишеграда, Фоче, Требиња и других крајева, јесу и морају бити наш приоритет. Свакако помоћи и сваком ко се жели вратити у свему оном што је могуће.

ГЛАС: Да ли сте задовољни повратком Хрвата у Српску ако се има у виду да се сви, од којих се то очекује или потајно нада, никада неће вратити јер су на другим мјестима основали нови дом? 

ПРАЊИЋ: Нико од нас није нити може бити задовољан повратком јер се масовнији повратак, нажалост, није догодио. Али стање је такво какво јесте и ми морамо радити на добробити нашег народа без обзира на то колико нас и гдје има. Једнако и на очувању наше богате баштине у Српској. 

ГЛАС: Како видите генерално ситуацију у БиХ? Ко се најмање држи слова Дејтонског споразума?

ПРАЊИЋ: Нажалост, они који се највише позивају на слово Дејтона и који су најгласнији у томе они Дејтону приступају селективно. Узима се оно што коме и када одговара. Дејтонски споразум ћемо прихватити или нећемо прихватити. Али га прихватили јесмо, он је потписан и на њему почива државно устројство БиХ. Међутим, не можемо један ентитет називати погрдним именима ако је он саставни дио тог мировног споразума, а истовремено тражити досљедну примјену других дијелова тог споразума. Док се не ријешимо тог лицемјерства у међусобним односима никоме неће бити боље у овој земљи. 

ГЛАС: ХДЗ БиХ је, уз СНСД и странке “осморке” дио владајуће коалиције на нивоу БиХ. Чини се да би без СДА, а на основу свега што смо видјели и чули, ствари на заједничком нивоу требало да се лакше одвијају. Шта Ви кажете?

ПРАЊИЋ: Вјерујем у квалитетнији рад власти на свим нивоима када је у питању ова коалиција. Мислим да се искрено и с пуним поштовањем приступило и преговорима који су стога и успјешно завршени. 

ГЛАС: Вјерујете ли у будућност БиХ?

ПРАЊИЋ: Вјерујем у будућност БиХ ако је будемо прихватили једнаком за све, да она једнако припада свима, а не никако једнима више, другима мање. Само у међусобном поштовању ако је потребно често и здраве компромисе правити, поготово они који се заклињу више од других у БиХ, чинићемо их. У такву БиХ вјерујем. 

ГЛАС: Свједоци смо различитих погледа на многе ствари у БиХ. Једна од њих је и 9. јануар као Дан Републике Српске. Да ли ћете, уз позив, присуствовати свечаностима које су планиране у Бањалуци?

ПРАЊИЋ: Ја сам потпредсједник Републике и вјерујем да сте сагласни са мном како је сасвим нормално да учествујем у свим свечаностима и манифестацијама које су законите на подручју Републике Српске и које никог не вријеђају. Знамо да је дошло до законске промјене око прославе Дана Републике и вјерујем да ту данас нема ништа спорно. Република Српска је саставни дио Дејтонског мировног споразума, а тај споразум нама Хрватима потврђује права на овај ентитет и земљу. Стога ћу поновити, не можемо Дејтону приступати селективно - или смо за Дејтон и тиме уједно за државу БиХ, па тако у њој и Републику Српску. Ја ипак мислим да би се требало држати Дејтона и бити свјесни актуелног стања и у њему свој пут тражити.
Порука

ГЛАС: Шта бисте поручили младима, али и свима који живе у Српској и БиХ?

ПРАЊИЋ: Да би се овдје боље живјело, да нам поглед не би био константно усмјерен на одлазак у западноевропске земље, потребно је радити на властитом образовању, на себи, а онда и на привредном опоравку сваке заједнице, општине, града, завичаја па тако и цијеле земље. Образовање никад није било нити ће бити непотребно ни назадно, како год то данас изгледало. Морамо заједно градити привредно, социјално и културално напредније друштво, друштво знања, образовања и просперитета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.