Данијел Егић за "Глас": Срамно је користити трагедије у политичке сврхе

Маријана Миљић Бјеловук
Foto: Архива

БАЊАЛУКА - Градња меморијалног комплекса српским жртвама у Подрињу требало би да почне већ идуће године, док Српска и Србија активно раде и када је ријеч о изградњи музеја жртвама Јасеновца.

Идући корак на том плану јесте да надлежне институције у Београду распишу међународни позив за идејно рјешење на којем ће моћи да учествују фирме и људи који се тиме баве из читавог свијета, рекао је у интервјуу “Гласу Српске” министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. 

Он се осврнуо и на скандалозан говор бошњачког члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића на обиљежавању 29 година од страдања Бошњака у Сребреници, али и на ћутање међународне заједнице у БиХ на свакодневне нападе на Републику Српску од стране бошњачких политичара из Сарајева. 

- Навикли смо да Сребреницу злоупотребљавају у политичке па чак и у дневнополитичке сврхе, али то говори највише о њима самима који своје жртве не поштују онако како треба - рекао је Егић и додао да међународна заједница ћути на нападе на Републику Српску те да су одавно показали да су стали на једну страну бошњачког политичког руководства.

ГЛАС: Влада РС је на посљедњој сједници донијела одлуку о градњи меморијалног комплекса за српске жртве у Подрињу. Колики је значај и вриједност тог пројекта?

ЕГИЋ: Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС и Министарство финансија задужени су од стране Владе да обезбиједе средства и ураде све припремне радње за градњу меморијалног комплекса у Подрињу. О потреби његове изградње не треба ни говорити. Знамо за велика страдања српског народа у том дијелу Републике Српске. Знамо да су жртве 70 одсто биле цивили и малољетна дјеца која су масакрирана и мучена на разне начине од стране муслиманских формација које су се и након проглашења Сребренице за заштићену зону УН ту скрасиле и одатле нападале заштићена српска села и српску нејач. Нажалост, оно што је свима нама Србима, поготово људима који су доживјели личне трагедије неприхватљив, јесте да нико од тих људи није кажњен за почињене злочине. Тако да, узимајући све то у обзир, и наравно иницијативу локалних заједница из Подриња и Бирча, уз сагласност Српске православне цркве, Влада Републике Српске је прихватила ту иницијативу и одлучила да гради меморијални комплекс у општини Братунац.

ГЛАС: Када би могла почети градња меморијалног комплекса? 

ЕГИЋ: Министарство рада и борачко-инвалидске заштите ће ове године урадити идејно рјешење, тако да ћемо знати дефинитивно колико нам је новца потребно, односно да Влада РС планира новац у буџету за наредну годину за те намјене. Први почетни радови које ми очекујемо су у идућој години. Тај процес, односно изградња, ће трајати, претпостављам, неколико година, с обзиром на сам значај и обим посла, а наравно и обезбјеђење средства за изградњу тог комплекса. И премијер Србије Милош Вучевић дао је обећање да ће Влада Србије вјероватно учествовати у покривању одређених трошкова на изградњи. 

ГЛАС: За све те злочине, као што сте већ рекли, нико није одговарао. Какву нам поруку шаљу правосудне институције на нивоу БиХ и има ли наде да злочинци одговарају за учињена злодјела? 

ЕГИЋ: Ја сам неколико пута изјављивао да се већ почетком рата овдје јасно одредило ко су добри, а ко лоши момци. То је настављено у континуитету и након завршетка рата. Значи, српска страна је пројектована да буде за све крива. Шта то нама показује? Показује да ми морамо, без обзира на све то, да будемо упорни, да будемо истрајни, да сами његујемо културу сјећања и памћења, односно да ми нашим потомцима преносимо све оно што се дешавало српском народу да се то никад не заборави. Наравно да никад нећемо да одустанемо од кажњавања, од мишљења и става да се сви ти злочинци процесуирају и да они добију заслужену казну. Само један флагрантан примјер тог кршења праведног и правичног суђења је да на све доказе које смо поднијели за злочине које је Насер Орић починио као један од хероја бошњачког народа он је ипак првобитно осуђен на неку малу казну, а након тога у поновљеном поступку и ослобођен. 

ГЛАС: Како коментаришете обраћање бошњачког члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића, који је приликом обиљежавања страдања Бошњака у Поточарима имао скандалозан говор те му се поново привиђала “великосрпска политика”? 

ЕГИЋ: Прије свега рекао бих да је Бећировић злоупотријебио мјесто гдје је држао такав говор. На једном мјесту гдје и представници српског народа кажу да се десио злочин те да одајемо свакој жртви пијетет и поштовање и наводимо да су све жртве исте и да све заслужују поштовање, Бећировић је држао један запаљив говор који је недорастао политичару ранга функције коју обавља. Он је оптужио један комплетан народ за ствари које није скривио. То нити је мјесто за такве говоре, нити је оно о чему је он причао реално, нити то има везе са стварношћу. Ми имамо 3.500 жртава на страни српског народа које није ни поменуо, а српски народ, односно српски политичари и руководство Републике Српске никада није рекло ништа увредљиво и ништа што је могло да увриједи жртве, потомке, а ни рођаке тих жртава из Сребренице. Био би ред и културно да је поменуо и српске жртве, да се то наравно заврши са одавања помена. Са друге стране ми смо навикли да се Сребреница злоупотребљава у политичке па чак и у дневно-политичке сврхе, али то говори највише о њима самима који своје жртве не поштују онако како треба.

ГЛАС: Бећировић је дигао узбуну и због доласка кадета из Србије прошли викенд на обиљежавање 82. годишњице битке на Козари, иако је све било регуларно. Како на то гледате? Због чега бошњачки политичари, и онда када немају нити најмањи разлог за то, распирују ватру у БиХ?

ЕГИЋ: Све је било најављено и регуларно јер је Србија озбиљна држава која се држи међународних конвенција и протокола. То није била Војска Србије, већ кадети и није први пут да се ради овакав, да кажем, мимоход кроз град. То смо радили прије мјесец у Козарској Дубици, али и у Братунцу. Значи, није први пут, а са друге стране сва процедура је поштована. Оно што се привиђа господи из ФБиХ, опет иде се на траг ратнохушкачке политике, прикупљања јефтиних дневних политичких поена. Изостаје и дјеловање међународне заједнице на ту њихову реторику. Нисмо никога повриједили нити узнемирили, а ако дјечаци и дјевојчице од 17 до 18 година некога могу да повриједе, узнемире, а прије свега преплаше, онда је то стварно јако тужно и жалосно. Без потребе дижу тензије. Ја знам да је ово изборна година и ти политичари који користе то на тај начин убиру јефтине политичке поене. Такво њихово понашање је прије свега усмјерено на изборну кампању. 

ГЛАС: Није ово први пут да међународна заједница у БиХ ћути када Бошњаци без иједног разлога нападају Републику Српску.

ЕГИЋ: Међународна заједница ћути, односно они су одавно стали на једну страну и то бошњачког политичког руководства. Колико год ми аргумента износили и колико год принципијелно и аргументовано бранили своје политичке и друге ставове, међународна заједница, а поготово представници неких амбасада у Сарајеву, су на то глуви и нијеми. Треба да реагују и на нападе на Србе ако хоће мир и ако хоће да ова држава има некакву будућност, ако хоће да се овдје живи нормално и да овај један напаћени народ, и бошњачки и српски, има некакав просперитет и свјетлију будућност. Међународна заједница може утицати на то, међутим ми видимо стално настојање да се овдје стварају тензије да праве једну ситуацију свакодневног тињања сукоба ниског интензитета и да при томе могу да мешетаре и да сами себи дижу цијену као да су они неки одлучујући фактори овдје. Потребно је да представници и једног и другог народа сједну и да се договоре, јер ћемо једино на тај начин моћи живјети мирно и нормално.

ГЛАС: На Свесрпском сабору је договорено заједничко обиљежавање датума битних за српски народ. О којим је то празницима ријеч и шта тим обиљежавањем поручујемо? 

ЕГИЋ: Декларацијом која је донесена на Свесрпском сабору само су у ствари потврђене ствари које владе Републике Србије и Републике Српске раде већ неколико година. Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске са Владом Србије има дугорочну сарадњу када је ријеч о његовању културе памћења кроз заједничка обиљежавања. Владе Републике Српске и Србије, односно одбори за његовање традиције ослободилачких ратова сада у календару имају осам заједничких обиљежавања. То обухвата период још из 19. вијека до новијих датума који су из овог нашег Одбрамбено-отаџбинског рата. 

ГЛАС: На Свесрпском сабору је било ријечи и о градњи музеја жртвама у Јасеновцу? Шта се конкретно ради када је ријеч о томе? 

ЕГИЋ: Потписан је меморандум о сарадњи и меморандум о заједничком дјеловању на плану изградње два меморијална центра. Један музеј биће на локалитету Доња Градина, а други у Србији, иако још тамо није тачно одређена локација. Повезница је ријека Сава. Жртве које су убијане и масакриране бацане су у ријеку Саву. Када је ријеч о градњи музеја у Доњој Градини, ми радимо на одређивању микролокације. Дакле прешли смо сав терен, одредили смо мјеста гдје нема костурница. Дакле, фокусирани смо на одређивање микролокалитета, да не бисмо током ископавања оштетили костурнице. Тако да мислим да смо ми корак мало испред Србије. Идући корак који је да Република Србија распише међународни позив за идејно рјешење на којем ће моћи да учествују фирме и људи који се тиме баве из читавог свијета. То је наредни корак који очекујем да ће бити у најскорије вријеме.

Положај бораца 

ГЛАС: Какав је положај бораца у Српској? Наводе и да њихова примања треба да буду већа, да ли ће до тога доћи?

ЕГИЋ: Они дијеле судбину свих осталих људи Републике Српске. Значи, како живи један борац у Републици Српској, како живи један пензионер или како живи један радник то је у складу са економском моћи Републике Српске. Односно онолико колико има ми то равноправно подијелимо. Сваког борца који је макар мјесец дана био у зони борбених дејстава обухватили смо исплатом мјесечног борачког додатка. Поред тога, имамо бањску рехабилитацију, ортопедска помагала, имамо све оно што борцу Републике Српске може да омогући достојанствен живот. То није примање, то није пензија, него борачки додатак, тако да нико није рекао да се од тога може да живи, зато се и зове додатак. Значи обухватили смо све борачке категорије, сва остала додатна права су нашим борцима обезбијеђена. Рекао би да није довољно, да сваки дан радимо и планирамо да то побољшавамо, али споразум који смо постигли прошле године је на снази три године те након тог периода опет можемо да сједамо и причамо о неким даљим могућностима

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана