Да ли водеће европске земље плаћају цех због увођења санкција Русији?

Каже ово за “Глас Српске” професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић, коментаришући најновије кварталне и полугодишње статистичке податке и економске показатеље. Сматра да се из њих може видјети да санкције које су уведене Русији, али и сам рат у Украјини који се константно и у недоглед продужава и финансира од стране западних земаља, Европу полако али сигурно претварају у америчког вазала. 

- Доносе се погрешне одлуке, односно води једна политика која све више личи на харакири. Да ли могу другачије? Изгледа да не могу, јер су постали амерички таоци. Мислим да је све почело још са изласком Велике Британије из Европске уније. Већ тада се могло наслутити да ће се неке лоше ствари десити и да ће кренути кола низбрдо. Прво је дошао рат у Украјини, након чега су европске земље саме себи пуцале у ногу уводећи многобројне санкције и одричући се јефтиних руских енергената. Они данас гас плаћају два до пет пута скупље. Одрекли су се нафте, јефтиних стратешких сировина, али и огромног руског тржишта. Лоше процене су једноставно морале доћи на наплату - каже Савић. 

Самоубилачка политика

Наводи и да једну такву самоубилачку политику не воде САД, које и даље тргују са Русијом па чак и купују гас, који складиште правећи стратешке резерве или са другом етикеотом просљеђују и продају европским земљама по далеко већим цијенама. Њемачка је, како додаје, своју економску моћ изградила користећи туђе сировине и полусировине. На готове производе су ударали етикете “мејд ин Дојчланд” и продавали широм свијета. Тога сада више нема.  

- Недавно сам имао прилику да разговарам са немачким привредницима који су дошли у Србију. Они су ми рекли да је Немачка у далеко горем положају него што се то на прву чини. Мислим да ће САД, условно речено, пустити да искрвари и падне на колена, али не и да банкротира и уђе у неку већу кому. То је највеће понижење с којим би се Немци могли суочити. И бојим се да су близу тога. Нема више политичара попут Ангеле Меркел који могу да лупе шаком о стол. То сигурно није канцелар Олаф Шолц. Верујем да је она видела шта се иза брда ваља и на време се повукла из политике. Да ли ће ова држава пропасти? Неће! Да ли ће и даље бити проблема? Хоће, вероватно још већих. Нажалост, највише ће то на својој кожи да осете привредници, радници, обични људи те стога не искључујем ни веће социјалне немире у овој држави - мишљења је Савић.

Сматра и да нико не би требало да се радује њиховој пропасти, јер не треба изгубити из вида да је Њемачка један од највећих спољнотрговинских партнера већине европских земаља, али и да велики број људи са ових простора живи и ради у овој држави, при томе шаљући огромне своте новца у виду иностраних дознака својим пријатељима и рођацима, што онда добрим дијелом финансира и економије у Србији, БиХ... 

Подаци

А шта уопште говоре посљедњи подаци?

Међународна агенција за енергију недавно је објавила извјештај у ком се наводи да је просјечна велепродајна цијена електричне енергије у првој половини ове године у Европској унији била знатно виша него у у САД.

Један мегават сат у Америци је коштао 30 долара, док су га потрошачи у Европи у просјеку плаћали око 70 долара.

Разлика у цијени природног гаса још је већа.

Просјечна велепродајна цијена овог енергента у првој половини ове године с друге стране океана била је 63 долара за хиљаду кубних метара, а у Европској унији - 285 долара.

Интересантно, у исто вријеме америчке компаније су од испоруке течног гаса европским земљама, који је далеко скупљи од руског, до сада инкасирале више од 60 милијарди евра. Раст прихода остварила је и Русија, која се нашла под санкцијама Брисела.

Ова земља се окренула другим тржиштима те је у првих седам мјесеци ове године забиљежила раст прихода од продаје гаса, што је прије свега резултат повећаних испорука у Кину преко гасовода “Снага Сибира”.

Економисти указују да је управо цијена струје и енергената, нешто што је највише утицало на суноврат европске индустрије и привреде.

Раст привреде је углавном симболичан те он у Шпанији износи 0,8 одсто, у Француској 0,3 одсто, Италији 0,2 - док је њемачка у потпуности разочарала кварталним падом за 0,1 одсто.

Према подацима “Евроактива” индустријска активност у еврозони наставила је да се смањује.

Највећи проблем има Њемачка, некадашња локомотива привредног развоја Европе, која је суочена са евентуалним уласком у техничку рецесију.

Привреду ове земље тресе све већи број стечајева, али и мањи обим инвестиција. Све мањи је и број новоотворених предузећа.

Број фирми које су ставиле катанце на врата порастао је на највиши ниво у посљедњих десет година. Упозорава се на ово у студији Хале института за економска истраживања, у којој се истиче да је само током прошлог мјесеца регистровано више од 1.400 банкрота, што је 20 одсто више него претходног мјесеца и 37 одсто више него годину дана раније.

Како је даље наведено - овај негативни тренд посебно је примјетан у производном сектору, који је поред скупих енергената суочен и са падом извоза.

Према подацима савезног завод за статистику - Дестатис, њемачки извоз је у јуну износио 58 милијарди евра, што је за 4,5 одсто мање у односу на исти мјесец прошле године и за 2,6 одсто мање у односу на мај. Највећи пад извоза забиљежен је у случају Русије и Кине и он се креће 10, односно 30 одсто, што је онда посљедично довело и до трговинског суфицита који је порастао на 24,9 милијарди евра. 

У исто вријеме - трговина између Русије и САД порасла је за више од 30 одсто. Из Русије пут Америке највише је одлазило ђубриво, затим платина и турбомлазни мотори, чија је испорука порасла за чак три пута.

Извршни директор њемачке берзе Теодор Вајмер недавно је упозорио да је због неразумне политике владајућих његова земља на добром путу да постане “земља у развоју”, наводећи да њемачка репутација у свијету никада није била тако лоша као данас, оптужујући за то садашњу владу.

Песимизам и летаргија захватили су и њемачке трговце, јер грађани све мање троше на одјећу и намјештај, а продаја је пала и у апотекама.

Ништа мање песимистичнији није ни предсједник њемачке индустријске и привредне коморе Петер Адријан, који је истакао да је “дубоко забринут” због ситуације у којој се налази Њемачка.

Да ствари не иду у добром правцу, може се видјети и из изјава министра економије Роберта Хабека након што су објављени званични подаци, односно индикатори који сугеришу нагли пад њемачких економских очекивања.

Он је истакао да би економска рецесија, која је дијелом узрокована и одвајањем њемачке привреде од Русије, могла оставити савезни буџет за 2025. годину краћи за 17 милијарди евра.

Ради се о разлици између пројектоване потрошње и прихода. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.