Да ли контроле у институцијама БиХ измичу контроли?

Ведрана Кулага Симић
Foto: Агенције

САРАЈЕВО - Интерна ревизија, као други стуб у систему финансијског управљања и контроле, у институцијама на нивоу БиХ није у потпуности заживјела ни након дуже од деценију и по од усвајања закона, као својеврсног темеља за тај посао.

То је показала најновија анализа Канцеларије за ревизију институција БиХ, а сви детаљи и пропусти су објелодањени у ревизији учинка под називом “Успостављање и обезбјеђивање функционалне интерне ревизије у институцијама БиХ”. 

Осим путем домаћих аката, обавеза БиХ у области интерне ревизије је утврђена и у Споразуму о стабилизацији и придруживању између ЕУ. Власти у БиХ су се усвајањем важеће Стратегије развоја система интерних финансијских контрола у институцијама БиХ до 2025. и свеобухватном стратегијом управљања јавним финансијама обавезале да ће успоставити ефикасан систем интерне ревизије који, наиме, треба да обезбиједи надзор над транспарентним коришћењем јавних средстава и допринесе бољем стању и ефикасности јавне управе. 

Функционална интерна ревизија, навели су ревизори у анализи, помаже менаџменту институције да смањи ризик од неуспјеха када је у питању постизање циљева организације и одговорно поступа са повјереним јавним средствима. 

- Задатак интерне ревизије је да оцјењује систем интерних контрола и њихову ефикасност, да извјештава о налазима те да предлаже рјешења менаџменту. Да би она испунила своју сврху, неопходно је да буде формирана организационо и функционално, али 16 година од усвајања Закона о интерној ревизији институција БиХ није у потпуности успостављена или развијена функционална интерна ревизија у институцијама БиХ - један је од закључака ревизора на основу прегледане документације.

Интерна ревизија контролише стање и поштовање правила унутар институције, а према важећој регулативи обавезно је успоставити 19 тих јединица у институцијама БиХ и једну у јавном предузећу, односно БХРТ-у. 

Овај вид контроле се успоставља на оним адресама које, између осталог, имају буџет већи од десет милиона и гдје број запослених премашује 200. 

- Надлежне институције нису биле ефикасне у процесу изградње и одржавања овог система, а са многим изазовима суочавају се успостављене јединице интерне ревизије. Ни систем надзора и осигуравања квалитета над њиховим радом није у потпуности успостављен - категорични су ревизори. 

Подаци до којих су они дошли указују на то да се, у протеклих 12 година, односно од када је усвојена одлука о критеријима за успостављање јединица интерне ревизије, просјечна кадровска попуњеност у тим јединицама кретала од 20 па до 72 одсто до краја 2023. 

Подвучено је и да двије институције нису успоставиле интерну ревизију усклађену са прописима. То су Агенција за пружање услуга у ваздушној пловидби и Дирекција за координацију полицијских тијела, али и да оне јединице које су формиране не раде увијек у пуном капацитету. 

- Четвртина јединица интерне ревизије није имала руководиоца у 2023. години - наведено је у анализи. 

Случај “Предсједништво” 

Интерна ревизија се, како је наведено у документу, не спроводи у Предсједништву БиХ, јер та институција није потписала Споразум о вршењу функције интерне ревизије и Повељу о интерној ревизији са надлежнима у ресору финансија у Савјету министара. 

- Још од 2013. године трају настојања да то буде урађено, било је и неколико ургенција, али без резултата усљед различитих тумачења надлежности у вези са спровођењем интерне ревизије у овој институцији - навели су ревизори. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана