Да ли је Шмит вратио БиХ у деведесете?

За прошлу и ову годину, у вријеме нелегалног мандата Кристијана Шмита, буџет ОХР-а износио је по 5,85 милиона евра, отприлике исто као и у вријеме владавине Валентина Инцка. Половину обезбјеђује Европска унија, која је прије пар година предлагала да се смањи финансирање, јер је сматрано да би ову канцеларију требало затворити. Слично мишљење тада је имала и Међународна кризна група поручујући да је ОХР надживио сврху свог постојања. Ова тема поново је актуелизована након што је БиХ крајем прошле године добила кандидатски статус за улазак у ЕУ. Међутим, Шмит и његови ментори су тада истакли да још увијек има много незавршеног посла у БиХ. Шмит је чак затражио повећање буџета, упозоравајући да би се БиХ могла распасти без ОХР, при томе отворено се хвалећи неограниченом моћи с којом наводно располаже.

Кеширање

Сви досадашњи високи представници дебело су наплатили свој ангажман у БиХ. Швеђанин Карл Билт је за 18 мјесеци зарадио 450.000 евра, а приближно исти износ инкасирали су и Кристијан Шварц-Шилинг и Мирослав Лајчак. Шпанац Карлос Вестендорп, који је дужност високог представника обављао од јуна 1997. до јула 1999. године, зарадио је укупно 625.000 евра, а Волфганг Петрич је за 32 мјесеца инкасирао 800.000 евра. Највише је инкасирао Педи Ешдаун - укупно 1.100.000 евра.

Није познато колико је новца зарадио Аустријанац Валентин Инцко, који је рекордер по стажу у БиХ - 12 година и пет мјесеци. При крају свог мандата он је одлучио да среже своју плату за четири петине, наводећи како она након тога износи 5.000 евра. То значи да је Инцко у неком претходном периоду имао мјесечна примања око 25.000 евра. Преведено у ријеч бројки - он је за 77 мјесеци – зарадио између 1,7 и 1,9 милиона евра, без других бенефиција. Ради се иначе о новцу који се не опорезује. Инцко ће иначе остати упамћен по томе што је непосредно прије одласка са мјеста високог представника, незаконито донио цензорски декрет којим се криминализује изражавање одређених мишљења о рату у БиХ.

Мотивација

Високи представници никада јавно нису жељели отворено и транспарентно да говоре о висини плате, баш као ни данас Шмит, који нелегално сједи у фотељи високог представника већ три године. Недавно је предсједник Српске Милорад Додик истакао да Шмитова плата износи 24.000 евра, те да она иде и до 40.000, када се урачунају и путни трошкови те животно осигурање. Шмит је овакве спекулације назвао нетачним, поручујући да је његова плата ипак нешто мања. Колико? Није открио.

Ако је то “нешто” - пар хиљада, то значи да он свој нелегални боравак наплаћује опет дебело. Када се све стави на папир и подвуче црта - Шмит је до сада највјероватније инкасирао минимално око милион евра, односно 300.000 евра годишње, а што је за готово 20 одсто више од примања која тренутно има њемачки канцелар Олаф Шолц. Службена Шолцова бруто плата износи 20.179 евра. Прерачунато на годину, то одговара основној плати од око 242.000 евра. Примјера ради мјесечна примања њемачких министара тренутно износе око 16.000 евра. Ако би узели у обзир и разне друге новчане бенефите које има, Шмит је до сада могао зарадити и до 1,4 милиона евра.

Политичко насиље

Ако је плата нешто чиме се вреднује нечији рад и наравно награђује, остаје питање чиме су то сви претходни високи представници заслужили толики новац, прво Ешдаун, онда и Инцко и Шмит, кога Република Српска не признаје. Према оцјенама аналитичара и стручњака за међународно право, Шмит је био главни дестабилизујући фактор и креатор готово свих криза у БиХ. Ставио се улогу законодавца, али и тумача духа, а не слова Дејтона, а што се уосталом може видјети иза његових настојања да ентитетску имовину прогласи државном, а што би обесмислило свако даље постојање Републике Српске.

Анализирајући три године нелегалног рада Кристијана Шмита, експерт за међународно право Срђан Перишић каже да је оно протекло у прије свега отвореном политичку насиљу и малтретирању, које је имало за циљ рушење Републике Српске.

- Њемачка га је инсталисала на то мјесто, са јасним директивама и задацима. И он ће остати у БиХ, док не заврши посао, институционално не угуши Републику Српску. Треба очекивати да настави са правним и уставним насиљем, поготово након октобарских избора. У тим његовим намјерама помоћи ће му и Уставни суд, али и Суд БиХ. И ово успостављено тројство, уз помоћ НАТО савеза, неће одустати од намјере да се Дејтонски мировни споразум обесмисли. Мислим да нас чека врућа и турбулентна јесен. Мислим да ће Шмит сачекати исход судског процеса против предсједника Српске. Вјерујем да очекује да Суд БиХ избаци Додика из политичког живота, како би кренуо са својом антисрпском кампањом. Неће журити. Он и до сада није летио грлом у јагоде, већ је темпирао одлуке. Питање имовине је сигурно сљедеће. И при томе ће тражити “малу помоћ” Уставног суда БиХ - истакао је Перишић за “Глас Српске”.

Пик на ресурсе

Слично мишљење има и професор Правног факултета у Бањалуци Витомир Поповић, поручујући да је Шмит својим трогодишњим нелегалним и насилним дјеловањем вратио БиХ поново на почетак - односно у деведесете.

- То је јасно као дан. Тамо гдје је стао Инцко, он је само наставио, конфротирајући односе унутар БиХ. Током ове три године он је уназадио све демократске процесе. И за све то је, ироније ли, награђен енормном платом од 50.000 марака и дипломатским повластицама на које нема право. Најчудније у овој причи, али и најтрагичније, јесте то да га подржавају Бошњаци, који се куну у суверенитет БиХ, а при томе му дозвољавају да од државе прави протекторат - каже Поповић, додајући да ни у наредном периоду ништа доброг не може очекивати од Шмита, који ће наставити да паразитира у БиХ, угрожавајући њен даљи опстанак, односно испуњавајући жеље и директиве америчког амбасадора.

Према ријечима Поповића, све се врти око имовине - стварања услова да западне компаније што лакше дођу до вриједних природних ресурса.

- Ту прије свега мислим на рудна богатства. Српска је примјера ради богата и литијумом, али никако не би требало заборавити поменути и воду, с којом обилујемо. Наравно ту су и шуме, али и енергетски потенцијали. Ако би се власништво над имовином дигло на државни ниво, вјерујем да би она врло брзо дошла у руке великих западних компанија. Бошњаци, нажалост, пристају на ту игру да буду кметови. Спремни су жртвовати сва природна богатства зарад стварања некакве унитарне БиХ, а Шмит је ту, попут феудалног изасланика да убрза те процесе - поручио је Поповић.

Два аршина

Директор Меморијалног центра у Поточарима Емир Суљагић, који је недавно усталасао јавност у Републици Српској оштрим изјавама на рачун делегације Европске уније у БиХ због полагања вијенаца у Братунцу невино настрадалим цивилима у протеклом рату, поручио је и како је Дејтон поробио Бошњаке те да би објеручке требало прихватити његово рушење. Интересантно, Шмит, као и у небројено пута раније, није реаговао на овакве поруке и позиве Суљагића, али и министра одбране Зукана Хелеза, који позивају на рушење Дејтона, али и на неки нови рат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.