Да ли је политика проширења изгубила сваки смисао?

Поручили су то јуче министри и аналитичари након што је ЕУ објелоданила да је започела приступне преговоре са четири земље, међу којима је и Украјина у којој бјесни рат.

Министар безбједности БиХ Ненад Нешић навео је да је сит захтјева и услова које ЕУ стално поставља пред БиХ.

- Њима је потпуно јасно да БиХ може бити колико-толико уређена земља ако буде дио ЕУ - истакао је Нешић наводећи да га нико не може убиједити да су Украјина у којој бјесни рат и Молдавија испред БиХ.

Сличног става је и министар за научнотехнолошки развој и високо образовање РС Жељко Будимир који сматра да се процес проширења ЕУ води на идеолошкој матрици и да нема никакве везе са стварним стањем у земљи која треба да приступи Унији.

Будимир је рекао да се више не може тражити никаква логика у процесу проширења и да на тај закључак упућује чињеница да се Украјина и Молдавија налазе на листи за проширење испред БиХ.

Он је указао да су Молдавија, те Украјина, која је тренутно у највећем рату који се води послије Другог свјетског рата на територији источне Европе, бољи кандидати од БиХ која је, уз све политичке проблеме, стабилна и без безбједносних изазова.

- То говори да се сав процес проширења води на идеолошкој матрици и да нема никакве везе са стварним стањем у земљи која треба да приступи Унији - рекао је Будимир.

Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја рекао је да изјава предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен показује да додјељивање кандидатског статуса БиХ није значило ништа.

- То је чисто политичка изјава да се покаже да они остају на том трагу, али ако нема конкретног трага, камена темељца, датума и чињеница, све то остаје за слободно тумачење од стране европских институција, прије свега Европског савјета, али и других. Велико је питање колико ће то трајати. Оно што би требало за Србију бити извјесно пролонгирано је за 2028, али и колико послије тога још, нико не зна  - казао је “Гласу” Шолаја и додао да се ни у БиХ све реформе и трансформације не спроводе онако како би требало да би се што прије стигло до ЕУ.

Шолаја је нагласио и да домаће власти могу да очекују нове услове који ће бити постављени пред њих.

- То ће се сигурно догодити. Извјесно је да ће приоритет бити на оној источној страни, односно Украјини, Грузији и Молдавији, гдје им је то геополитички више потребно. ЕУ се ту понаша више као политичка организација - закључио је Шолаја.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен навела је да је ЕУ започела приступне преговоре са Албанијом, Сјеверном Македонијом, Украјином и Молдавијом, те да би БиХ могла да буде сљедећа на реду.  Европска унија је још у марту ове године донијела одлуку да отпочну приступни преговори са БиХ о приступању том блоку, али тачан датум отпочињања преговора до данас није одређен.

Нови комесар

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен указала је на значај интеграције западног Балкана у ЕУ и поручила да ће именовати новог комесара ЕУ за проширење који ће бити посвећен том питању јер проширење у новом сазиву ЕК мора да буде “посао са пуним радним временом који омогућава неподијељену пажњу”.

- Ако је учинити Европу економски конкурентном и способном да се брани, ако је то наш основни циљ, онда интеграцију западног Балкана у ЕУ видим као критично важну. У доба геостратешких ривалстава већа ЕУ даје нам јачи глас у свијету - рекла је Фон дер Лајенова на Бледском стратешком форуму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.