Да ли је оправдан страх берзанских мешетара због растућих ризика на Блиском истоку
БЕОГРАД - Напад Ирана на Израел није имао већи утицај на раст цијена сирове нафте, чак је нешто пала, али у случају евентуалног жешћег одговора Тел Авива и већег сукоба између ове двије државе, сигурно би дошло до нове експлозије на нафтном тржишту која би вриједност "црног злата" могла гурнути на више од 100 па чак и 120 долара по барелу, односно вратити на ниво с почетка руске специјалне војне операције у Украјини.
Каже ово за "Глас Српске" експерт за нафтно и гасно тржиште из Београда Војислав Вулетић, објашњавајући како би тај отворени сукоб Израела и Ирана сигурно имао несагледиве посљедице по транспорт "црног злата" са Блиског истока - кључног региона за производњу нафте.
CNN је јутрос јавио да је Израел извео напад на територију Ирана, а иранска државна телевизија пренијела је да су уништена три дрона изнад Исфахана, након што је активиран систем противваздушне одбране.
Према његовим ријечима, у том случају би готово изгледно дошло до затварања Хормушког пролаза, најпрометнијег свјетског канала за транспорт овог енергента. Оствари ли се то, а Иран је и у неком ранијем периоду пријетио тим сценаријем као моћним геополитичким оружјем, Вулетић сматра да би цијене сирове нафте на свјетском тржишту сигурно скочиле за 20 до 30 одсто у веома кратком периоду.
Ипак, сматра да САД неће дозволити такав расплет догађаја, односно да ће учинити све да Израел одврате од веће одмазде која би могла прерасти у отворени рат са Ираном.
- Америци никако не одговара висока цена нафте, због чега верујем да ће све урадити да не дође до рата између Ирана и Израела, а самим тим и несташице нафте, односно прекида транспортних рута. Они се и даље боре са високом инфлацијом коју никако не успевају да победе. Можда би то и подржали, да нису у великим финансијским проблемима. Све земље Г7 су већ позвале на уздржаност, али је и из Вашингтона јасно поручено да неће бити део било какве израелске офанзиве на Иран. Подсетио бих да су из САД у неколико наврата упозорили и саму Украјину да више не гађају руске рафинерије, јер је то доводило до промена цена - каже Вулетић, додајући да је овај мореуз једно од најјачих оружја које Иран може да примијени у евентуалном обрачуну са западним свијетом те да су тога свјесни и у самом Вашингтону.
Као геополитичку игру гледа и на најаве да би САД па и земље Европске уније могле увести санкције Ирану. Наводи да је Запад свјестан да би неки нови ембарго на иранску нафту прво довео до дефицита "црног злата" на Далеком истоку, након чега би те земље биле приморане да се снабдијевају из извора које тренутно користе Европа и остатак свијета.
- Сведоци смо да је барел нафте поново пао испод 90 долара и мислим да ће у тим неким границама и остати. То што се понекад намерно дижу тензије и шире страхови из њега највише профитирају берзански мешетари, који на све ово гледају као на уносну покер игру - поручио је Вулетић.
Кључна тачка
Хормушки мореуз налази се између Ирана и полуострва Мусандам, ексклаве Омана окружене Уједињеним Арапским Емиратима. Ширина поморског пута на најужем мјесту је 39 километара, а припада територијалним водама Ирана и Омана.
Отприлике петина свјетске потражње за нафтом и петина цјелокупног течног природног гаса (ЛНГ) пролази кроз њега.
Током прошле године кроз овај мореуз дневно је пролазило око 20 милиона барела нафте и нафтних деривата. Катар, највећи свјетски извозник ЛНГ-а, транспортује готово сав свој течни гас кроз овај мореуз, што представља 20 одсто глобалне производње.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
