Да ли ће расти цијена нафте: Велики трговци пронашли нове руте

Напета ситуација са сталним нападима Хута на комерцијалне бродове у Црвеном мору омело је у значајној мјери глобалну трговину сировом нафтом и нафтним дериватима, а што је након једног периода мировања погурало цијену барела са 75 долара, колико је износило почетком ове године на око 80 долара. Дио аналитичара изражава бојазан како ово није крај те да би у неком најгорем и најцрњем сценарију могло доћи до потпуног прекида транспорта робе Црвеним морем, односно кроз стратешки мореуз Баб ел-Мандеб.

Наводе како до овог долази након што се нафтно тржиште колико-толико прилагодило поремећајима изазваним санкцијама на руску нафту и гориво. Затим је дошао рат између Израела и Хамаса, помјерајући фокус овог нафтног тржишта на највиталније транспортне путеве нафте на свијету, на Блиском истоку. Најновија пријетња глобалној трговини настала је од иранских Хута у Јемену, који су у посљедње вријеме интензивирали нападе на комерцијалне бродове у Црвеном мору и близу његове виталне тачке гушења, мореуза Баб ел-Мандеб. Овај тјеснац је критична тачка за међународне токове нафте и природног гаса. Суецки канал, нафтовод СУМЕД и поменути мореуз су, како наводе, стратешке руте за испоруке нафте и природног гаса из Залива у Европу и Сјеверну Америку и за америчку нафту у Азију. Укупне испоруке нафте овим рутама чиниле су 12 одсто укупне нафте којом се тргује у мору у првој половини 2023. а испоруке течног природног гаса чиниле су око осам одсто свјетске трговине.

Као резултат интензивираних напада Хута у Црвеном мору - рути која повезује Блиски исток и Аденски залив са Индијским океаном и азијским тржиштима - шпедитери и нафтне компаније су већ преусмјерили највећи дио својих танкера и контејнерских бродова или су привремено обуставили све испоруке Црвеним морем, односно Суецким каналом.

Други аналитичари истичу како тренутно ипак не виде како би цијене нафте могле да порасту изнад 100 долара по барелу. Такво мишљење дијели и директор Института ФЕФА из Београда и члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона Горан Радосављевић, наводећи како сматра да нису реалне такве процјене. Вјерује да је много реалније да се оне крећу између 75 и 85 долара по једном барелу у првој половини ове године. 

- Нафтно тржиште је у последње време доста осетљиво, али не очекујем да би све ово што се дешава у вези са Хутима и око Црвеног мора могло значајније подићи цене, јер су велики нафтни играчи већ пронашли алтернативе руте снабдевања. Ти нови трошкови који се појављују не утичу много на коначну цену сирове нафтне. С друге стране, када је у питању течни гас ту би могло доћи до значајнијих поремећаја, али и код неке робе широке потрошње која се извози из Кине - наводи Радосављевић.

Додаје како су се поједини берзански мешетари 2014. кладили да ће сирова нафта 2015. коштати више од 100 долара, а на крају је испало 26 по једном барелу. Наводи и случај “зачепљења” Суецког канала када су сви, на прву, помислили како ће доћи до великих ломова што се касније испоставило као нетачно. Из ових примјера, како каже, може се видјети колико је незахвално правити било какве процјене.

- Верујем да ће током ове године и поред свих глобалних ломова доћи до стабилизације цене енергената. Сматрам да ће и инфлација бити сведена у неке прихватљиве оквире. Значи, овај период пред нама, према неком мом скромном мишљењу, могао би да буде нешто комфорнији - истакао је Радосављевић. 

Клађење

Неки трговци и спекуланти су се кладили да ће нафта поново прећи границу од 110 долара, вјерујући да ће у наредном периоду доћи до још веће ескалације ратних дешавања на Блиском истоку. Да ће сирова нафта скочити привукла је опкладе у износу од око 30 милиона барела. Купци ових “опција” би профитирали ако би цијене нафте достигле поменути ниво до краја марта или априла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.