Да је Српска блокирала милионе "земља би горјела"

Маријана Миљић Бјеловук
Foto: Архива

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Америчка и британска амбасада у БиХ које се редовно оглашавају када је ријеч о европским интеграцијама и дубоко се заклињу у пут ове земље ка Бриселу ћуте на блокаде из ФБиХ, односно четири кантона у том ентитету, а на чијем је челу СДА.

Када њихови фаворити оборе документ од круцијалне важности изостају било какве осуде, а да се то десило из Републике Српске „горјела би земља” од силних реаговања. 

Став је то саговорника „Гласа” након што на нивоу БиХ нису усаглашене реформе које је требало да буду прослијеђене Европској комисији. 

Усаглашавање тих реформи био је и услов да БиХ добије траншу од 70 милиона марака, од укупно 1,08 милијарди КМ, које су намијењене БиХ из Плана раста за западни Балкан. Огласила се Делегација ЕУ, а која је у свом саопштењу навела да дају додатно вријеме властима у БиХ да пошаљу тражени документ, али нису прецизирали до када је тај рок. 

- Подстичемо домаће власти да без даљих одлагања доставе реформску агенду како не би у потпуности пропустили ову прилику. Комисија наставља по потреби да пружа подршку надлежним органима у завршетку овог посла - поручили су из Делегације ЕУ у БиХ.

Марфи занијемио 

Министар за европске интеграције и међународну сарадњу РС Златан Клокић рекао је да је Република Српска наступила као ФБиХ о овом питању након пет минута би на друштвеним мрежама имали реакцију америчке амбасаде и амбасадора Мајкла Марфија. 

- И након њих би без имало сумње имали и реаговање других амбасада са Запада у којима би на сва звона осуђивали Српску  - казао је „Гласу” Клокић. 
Адреса оног ко блокира усвајање реформске агенде, наводи, налази се у ФБиХ.

- То су четири кантона гдје власт чини СДА, односно они контролишу владе тих кантона - поручио је Клокић. 

Када је ријеч о реформским процесима, а тичу се Српске, Клокић наглашава да је Република јасно дефинисала црвену линију која се не прелази. 

- У самом плану раста од 112 тачака у акционом плану, 110 је усаглашено и два су спорна за Републику Српску. Један од њих је и именовање судија у Уставни суд БиХ, а свједоци смо и ових дана да тај суд доноси прије свега политичке одлуке са три странца и два Бошњака. Међутим, оно што је чињеница јесте то да када је Европска комисија доставила 14 кључних приоритета, која БиХ мора испоштовати на европском путу, једна од ставки јесте управо питање страних судија у Уставном суду БиХ. Ми то желимо да ставимо на дневни ред и да се то питање ријеши како би се откочили многи процеси у БиХ - закључио је Клокић. 

Са друге стране, замјеник предсједника Одбора за европске интеграције у Народној скупштини РС Срђан Мазалица подсјећа да су Српској ускраћени пројекти јер није пристајала на наметнута рјешења. 

- Поставља се и питање, да ли ће сада Европска комисија обуставити пројекте кроз ове кантоне који су блокирали реформску агенду, као што су то урадили Републици Српској која се повукла из БиХ институција након наметања закона од Валентина Инцка. Један од тих пројеката је и дионица аутопута на коридору 5Ц. Видјећемо да ли ће исти реципротитет бити примијењен и на ФБиХ - рекао је „Гласу” Мазалица.  

Додао је да не би требало заборавити ни то да је Дом народа Парламента БиХ блокирала управо СДА кроз бошњачки клуб делегата те да и за то такође нисмо чули критику из такозваног међународног фактора.

Предсједавајућа Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Сања Вулић изјавила је да одлука четири кантона у ФБиХ да блокирају реформску агенду представља шамар политичког Сарајева ЕУ.

Подсјећајући да су се све вријеме представници ЕУ маћехински односили према Републици Српској, ускраћивали јој новац и тренирали строгоћу, Вулићева је истакла да су управо сада на сцени добра воља, компромис и опредијељеност за дијалог и сарадњу са Републиком Српском.

- Нека представници ЕУ питају своје узданице чему такво понашање, а себе нека запитају да ли су грађани Српске заслужили њихово иживљавање кроз механизам ускраћивања средстава, само јер им је то шапнуо неко ко је рушитељ Дејтонске БиХ - изјавила је Вулићева.

Свађе у ФБиХ   

Поводом овог питања огласио се и предсједник Наше странке Един Форто који је поручио да је СДА била против усаглашавања реформи само због тога што није на власти. Навео је и да не може сам себи објаснити како је неко имао храбрости срушити те пројекте за грађане.

- Четири кантонална премијера из СДА су одлучили да обуставе или суспендују наш европски пут, а онда да дају услове како би они то радили много боље што наравно нисмо видјели у протеклом периоду. План раста је механизам ЕУ који би требало да приближи западни Балкан Европи. Све што је у Плану раста у смислу пројеката, реформи и политичких ствари нас чека када отворимо преговоре. Свака од тих 110 мјера које смо усагласили, а које су обустављене у сриједу, нас чека када отворимо преговоре - казао је Форто.

Члан Наше странке Сабина Ћудић навела је да ће 24. јули 2024. остати запамћен као дан када је централа СДА оборила „априлски пакет два” у БиХ. 

- Механизам координације, који је СДА потписала с ХДЗ-ом омогућио је блокирање европског пута путем нижих нивоа. Механизам координације даје алате премијерима кантона да зауставе европски пут БиХ и да уцјењују више 
нивое - поручила је Ћудићева.

Лидер СДА Бакир Изетбеговић одговорио је на прозивке шефа НиП Елмедина Конаковића који га је оптужио да је „грађанима БиХ из џепа узео по 600 марака”.

- Бахати Елмедин Конаковић, који глумећи вишак самопоуздања прикрива мањак карактера и знања, ме позива да пред камерама с њим прођем параграф по параграф нацрта реформске агенде коју би БиХ требало да упути Европској комисији. При томе користи уобичајени арсенал неистина, спинова и увреда на рачун СДА, мене, али и других представника опозиције - рекао је Изетбеговић. 

Испашта и привреда 

Директор Сектора за макроекономски систем при Спољнотрговинској комори БиХ Славиша Ћеранић рекао је да је пословној заједници у БиХ важно да има могућност да повлачи средства из ЕУ и на тај начин подиже конкурентност и пласира своје производе на европско тржиште. 

Он је изразио жаљење што из политичких разлога није дошло до усвајања реформске агенде неопходне за добијање новца из Плана раста Европске комисије за западни Балкан.

- Надам се да ће средства бити повучена јер би она могла бити значајан импулс како би БиХ ухватила корак са ЕУ, али и значајан импулс за привредну заједницу да би имали могућност да се боље позиционирају на европском тржишту - изјавио је Ћеранић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана