Цвијановић: Српској не могу ништа политички, па покушавају финансијски

Срна
Цвијановић: Српској не могу ништа политички, па покушавају финансијски

БАЊАЛУКА - Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић оцијенила је да је страни фактор схватио да Републици Српској политички не може ништа и сада на све могуће начине покушава да је финансијски уруши, али да представници Српске склапају партнерства и не зависе од њих.

“Они су схватили да политички не могу ништа. Не могу ни финансијски, али мисле да могу. Постоји чврст политички став заснован на вољи и размишљању народа који неће да му се то ради”, рекла је Цвијановићева.

Цвијановићева је истакла да представници Републике Српске уопште нису наивни и за њихове обрачуне годинама се спремају и праве партнерства.

“Ми не зависимо од њих, само показујемо колико су недосљедњи у томе што хоће нешто да ускрате Републици Српској под претпоставком да ће нас казнити зато што не ваљамо, а траже да смо на европском путу”, рекла је Цвијановићева и истакла да је то демотивишуће.

Цвијановићева је нагласила да треба вјеровати у оно што се ради, бити посвећен Републици Српској, која је преживјела толико изазова, али не треба бити наиван и мислити да их неће бити убудуће.

“Од снаге институција и народне воље зависиће коначни исходи. Увијек сам вјеровала да, и наши људи и институције разумију шта су њихови задаци и да је добро да се држимо заједно. Биће добро”, поручила је Цвијановићева.

Цвијановићева је подсјетила да институције Републике Српске не признају Кристијана Шмита, као и њени грађани јер није дошао на позицију процедурално, напоменувши да иза њега постоји машинерија која га користи да буде алат међународног интервенционизма, али сматра ће се из тога изаћи.

Она је навела да јој није нележерно одлазити у Предсједништво БиХ јер зна процедуре и како може чему “доскочити”. “Знам о чему постоји договор и није проблем да се нешто пусти. Увијек ме зачуди та нека страст, жеља, неподношење, мржња и како то већ иде против Републике Српске, али од тих људи не зависи како ће бити у Српској”, истакла је Цвијановићева.

Цвијановићева је рекла да они треба да се баве спољном политиком, али да се и у тој сфери опет баве злоупотребом и користе ту позорницу да шире причу како не ваља Република Српска и њено руководство, како не ваља предсједик Милорад Додик.

Она је напоменула да је Додик Републику Српску учинио свјесном свих тих замки, те да зато нападају на њега.

Говорећи о односу са партијама из ФБиХ на нивоу БиХ, Цвијановићева је истакла да то није коалиција, него владајући блок, те напоменула да неке не треба бринути шта се ради мимо тог нивоа.

“Они су под притиском своје јавности, још и под притиском СДА, за коју неке западне силе мисле да су склониле, али очито нису. СДА има дубоку државу, какву и они имају у својим државама и то је просто сплет погрешних процјена”, рекла је Цвијановићева.

За недавни састанак у Коњицу, Цвијановићева је рекла да су другој страни понудили 14 приоритета, јер су “велики Европејци” и стално причају како треба ићи у ЕУ.

“Хајде да то ријешимо. Ту је и Уставни суд и елегантно изађемо од теме којом се баве, а немају са њом ништа. Онда они кажу да их уцјењујемо”, рекла је Цвијановићева за прњаворску Телевизију “К3”.

Говорећи о сарадњи Савјета министара и Предсједништва БиХ, Цвијановићева је навела да та сарадња постоји само у њеном случају јер сарађује са српским министрима, те посланицима у Представничком дому и српским делегатима у Дому народа.

Она је навела да та сарадња не постоји у случају бошњачког члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића који се настоји показати да је ниво изнад, те да и код њих постоји дисконекција по многим областима.

Цвијановићева је рекла да у трећем случају постоји потпуна дисконекција јер је ту човјек који је изабран као хрватски члан Предсједништва /Жељко Комшић/, а не признаје га највећа хрватска партија која сједи у Савјету министара.

Одговарајући на питање да ли има осјећај да је Комшић “палицу екстремизма” препустио Бећировићу, она је рекла да је то могуће, можда, када би се поредило са неким прошлим мандатом. “Ја и политичке противнике поштујем јер свако има своје мишљење, а гдје ћемо се наћи око нечега - наћи ћемо се ако је суђено и ако хоћемо”, рекла је Цвијановићева.

Када је ријеч о имовини, Цвијановићева је рекла да је један од разлога кампање за узимање имовине Српској стварање “владе БиХ” умјесто Савјета министара.

“Те аспирације да се Савјет министара трансформише неку праву владу постоје већ деценијама. У суштини, Савјет министара је помоћни орган Предсједништва БиХ, сервис”, подсјетила је Цвијановићева.

Она је рекла да те тендеције постоје, не само преко имовине, него се на сваки могући начин покушава надодати нивоу БиХ и заједничким институцијама нешто што нису добили по Уставу.

“И ове, 2023. године, неки неизабрани странац, све и да је легалан и легитиман, мијења кривични закон... Зашто они људи у парламенту иду на посао, ако човјек дође и мијења закон?”, упитала је Цвијановићева и нагласила како је то понижавајуће јер су посланике изабрали грађани.

Цвијановић: БиХ предодређена да се одржава у статусу експеримента

Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да се у оквиру БиХ живи у одређеним несређеним односима, што показује и иницијатива бошњачког члана Дениса Бећировића.


Коментаришући захтјев Бећировића за одржавање ванредне сједнице Предсједништва поводом, како је навео, “ескалације напада” органа Републике Српске на темељне одредбе Дејтонског мировног споразума и “угрожавања уставноправног поретка БиХ”, Цвијановићева је рекла да он обожава да прича против Српске па би и ту сједницу за то искористио.

Према њеним ријечима, Бећировић покушава да пласира неку тему и позиционира себе као некога ко је промотер одређене теме.

“Али, то није тема којом треба да се бави Предсједништво БиХ. Има много ствари о којима треба да се бави, а не бави се”, рекла је Цвијановићева за прњаворску Телевизију “К3”.

Она је подсјетила да је Бећировић на прошлој или претпрошлој сједници Предсједништва успио, на неки начин и тражио да се разводни прича о томе како да се направи расподјела у оквиру Оружаних снага БиХ само да би спријечио да Србин буде на челу заједничког штаба.

На тај начин се, каже, такве ствари покушавају гурнути у страну, купити вријеме и спријечити да српски кадрови дођу на позиције које им припадају.

“У случају да дође до неких закључака да би друга два члана Предсједништва мене прегласала или делегирали неку ствар те врсте против Републике Српске, то нема никакав значај, ни употребну вриједност са аспекта шта бисмо требали да радимо у будућности”, истакла је Цвијановићева, те додала да ово не би значило никакву обавезу за Републику Српску и њене институције и њу као члана Предсједништва.

Она је истакла да је уложила труд да се ствари поставе рационално и да се иде са оним у вези са чим постоји сагласност, као што су одређени пројекти који значе нешто за грађане Републике Српске и Федерације БиХ.

Цвијановићева каже да је све ово тешко испунити јер један члан Предсједништва свој мандат троши да хода по свијету и прича против Републике Српске и њеног предсједника Милорада Додика и тако показује недостатак капацитета да сједи и разговара о озбиљним стварима у оквиру БиХ.

Она сматра да се оваквим понашањем умањује капацитет самог Предсједништва БиХ, у којем је свако јасно позициониран, док је њена позиција везана за Републику Српску и тога је свјесна.

Цвијановићева је нагласила да она стоји уз Републику Српску, али да нема лошу намјеру ни према коме другоме, те да се, када иде на путовања, труди да укажем шта су то проблеми.

Она је рекла да је већи проблем у БиХ то што су појединци навикли да буду у сталној спрези са странцима и очекују од њих подршку и да им креирају политику, док у Републици Српској имају однос да сви треба да буду партнери, подсјетивши како се интервенцијом неких амбасадора кварила постигнута сагласност на домаћем терену.

Република Српска сматра да политички живот у оквиру БиХ, како каже, треба да буде у складу са Уставом и да сваки ниво власти обавља своје послове из домена како је то уставно прописано, те да је потребна међусобна сарадња и да нико никога не треба да кочи и узурпира надлежности, док је с друге стране супротстављен концепт који говори да треба да се блокира све што се односи на Српску.

“Сад имате неког Бећировића који је изабран у ФБиХ и нема везе са Српском која није његова изборна јединица, а он би кроз неке закључке Предсједништва да кобајаги наређује нешто предсједнику Српске и Влади”, нагласила је Цвијановићева, те додала да такви појединци желе централизовану БиХ у којој ће неко бити доминантан, а остали мањина.

Говорећи о понашању странаца, Цвијановићева је истакла да они много тога разумију, али када наступају као представници неких земаља и организација, онда повуку ручну и чувају се, јер увијек од јаког има јачи на међународној сцени.

Када је ријеч о 14 приоритета, она је додала да је у оквиру тога важна реформа Уставног суда БиХ која се захтијева, подсјетивши да су и сами Европљани много пута говорили да није нормално да странци управљају процесима у којима домаће институције треба да се позиционирају као домаће.

Она је рекла да Република Српска нуди пакет, а ФБиХ каже да је то уцјена, док ЕУ стидљиво ћути, не смије рећи да је важно да се реформише Уставни суд, да се захвали страним судијама и да коначно БиХ постане сама одговорна за своје процесе.

Према њеним ријечима, полуге страног интервенционизма који жели да се задржи у БиХ су ОХР и стране судије у Уставном суду БиХ са бошњачким судијама које имају ратну и политичку прошлост и чине сигуран гласачки блок који прегласава остале, што је ненормално.

Цвијановићева каже да су алати страног интервенционизма проузроковали велику кризу у БиХ, те да је народу у Српској досадило да буду малтретирани.

“Они са предумишљајем урушавају стабилност БиХ и чувају механизме страног интервенционизма иако је то сулудо, ненормално и нееворпски и не одговара ни кретању ка ЕУ и демократском амбијенту”, оцијенила је Цвијановићева.

Она је рекла да Српска ништа није блокирала и да тражи да се нешто реформише и регулише законски, што не представља никакав проблем. “Њихово настојање је да праве други уставни амбијент мимо званичне и формалне промјене Устава”, рекла је Цвијановићева, истакавши да је све то лицемјерно, недосљедно и покварено.

Цвијановићева је подсјетила да је Уставни суд БиХ 2006. године рекао да неко да би био високи представник мора да буде верификован у Савјету безбједности, а од Српске се тражи да се поштују такве одлуке, док их они сами не поштују.

Када је земља суверена, Цвијановићева је навела да тада нема високих представника, ни страних судија, нити би амбасадори могли да покушавају да кажу шта да се ради, али је истакла да је БиХ предодређена да се одржава у статусу неког експеримента.

Она сматра да би БиХ могла да буде успјешнија земља да се домаћи политичари разумију и причају једни са другима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана