Цвијановић: Предсједништво наредне седмице о буџету

Говорећи о повећању плата, она је рекла да је Савјет министара у претходном периоду радио на томе, те да је намјера била да се заштите државни службеници који раде годинама а нису имали адекватно повећање плате, док је препорука за повећање плата функционерима да се тај дио новца издваја за хуманитарне сврхе.

Цвијановићева је подсјетила да је у Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ неколико пута интервенисано повећањем плата радницима, како би се на тај начин умањило дивљање цијена које је било посљедица глобалних дешавања.

"У суштини имамо ситуацију да је било неопходно стићи сва кретања која су проузрокована ситуацијом на глобалној сцени. Расле су цијене, али нисмо имали могућност да то прати процедура везана за плате", рекла је Цвијановићева за БХРТ.

Коментаришући јучерашњу посјету Загребу, гдје се састала са предсједником и премијером Хрватске Зораном Милановићем и Андрејем Пленковићем, Цвијановићева је нагласила да је хрватске званичнике обавијестила о забринутости грађана и општина у БиХ поводом најављене градње одлагалишта радиоактивног отпада на Трговској гори у Хрватској.

"Обавијестила сам их и да су институције на свим нивоима власти интервенисале у смислу да се тражи да Хрватска преиспита своју одлуку и да се понаша у складу са одредбама ЕСПОО конвенције која подразумијева да се радиоактивни отпад складишти у близини гдје се производи", рекла је Цвијановићева и додала да ће разговори о овој теми бити настављени.

Она је истакла да је охрабрује порука коју је добила од оба Хрватска званичника да су заинтересовани за добросусједске односе, те да и они желе да граница коју дијеле БиХ и Хрватска не буде граница раздвајања, него мјесто сусрета и економске иницијативе.

"Првенствено ме радује чињеница да добијамо увјеравање да су и они заинтересовани за мир, стабилност и безбједност ових простора, и коначно за дејтонску поставку БиХ", рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да није могуће никакво ресетовање и враћање на старо стање прије Дејтона.

"То је прошлост која је остављена иза нас добијањем новог Устава, нове структуре и унутрашње организације", навела је Цвијановићева.

Она је рекла да БиХ са Хрватском и даље има неријешено питање ратификације споразума о граници који је потписан 1999. године, али никада није ратификован.

"То су све ствари које ће морати доћи на дневни ред и ово је била прилика да се о свему томе отворено прича", закључила је Цвијановићева.

Институционална одлука о увођењу санкција Русији не постоји

Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да на нивоу БиХ одлука о увођењу санкција Русији не постоји и да је прича око придруживања одређеним мјерама резултат дјеловања појединих амбасадора који су радили по инструкцијама бившег министра иностраних послова у Савјету министара Бисере Турковић.
Цвијановићева је рекла да санкције не постоје, јер ниједна институција то није ни стављала на дневни ред, нити је доносила било какве мјере - ни за ни против. 

"Имате ситуацију да је тамо неко гласао за нешто без мишљења институције која је надлежна за спољну политику. Они никада нису тражили мишљење Предсједништва БиХ, које јесте надлежно са спољну политику, него би слали одређене ставове да се придружи одређеним мјерама, резолуцијама и слично", појаснила је Цвијановићева и додала да о тим темама постоји административно-институционално ћутање. 

Она је за БХРТ рекла да спољна политика зависи од унутрашњег договора, те да је веома тешко искомуницирати спољну политику, уколико нема договора међу домаћим политичарима. 

"Уколико немате дефинисану политику на унутрашњем плану, врло је тешко да искомуницирате нешто на спољном плану да то буде кохезивно", рекла је Цвијановићева. 

Према њеним ријечима, у БиХ су дуго година заузимани супротстављени ставови, те да је то тешко промијенити и да не постоји довољно повјерења. 

"То треба постепено изграђивати. Најбоља ствар је унутрашњи договор, а спољна политика је посљедично резултат унутрашњег договора", рекла је Цвијановићева. 

Она је рекла да, уколико о појединим областима не постоји јединствен став, увијек постоји спасоносно рјешење које не мора да буде поприште. 

"Оно не мора да буде поприште политичких расправа, препуцавања, натезања. Тада прибјегнете формули која се зове - неутралан сам, уздржан, немам став за или против, односно немам јединствен став", рекла је Цвијановићева. 

Цвијановићева је констатовала да би у БиХ договор био могућ, уколико не би било уплитања са стране. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.