Цвијановић: Одрећи се политике силе, а оживјети дијалог и дипломатију
АСТАНА - Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић оцијенила је да је кључна одговорност за садашње стање у свијету, као и за судбину мултилатерализма, на онима који дјелују с позиције моћи, јер таквим понашањем они могу да доведу у опасност и на крају потпуно униште најважнија начела мултилатерализма.
- С друге стране, мале и слабије државе су далеко отвореније за дијалог - нагласила је Цвијановићева у обраћању на Међународном форуму у Астани "АИФ2023" гдје присуствује на позив предсједника Казахстана Касима-Жомарта Токајева.
Она је оцијенила да оно што се данас уочава у мултилатералним структурама није ни близу заједничких вриједности и интереса и стога би међународни скупови и организације морали да се преобликују на такав начин да обезбиједе једнакост свих учесника.
-Нажалост, двострука мјерила и лицемјерство дио су бројних мултилатералних токова данашњице - указала је Цвијановићева.
Појаснила је да се посљедњих неколико деценија, посебно након завршетка Хладног рата, живи у глобализованом свијету у ком је мултилатерализам један од прерогатива у међународним односима и збивањима, не само ради сарадње, него и ради превазилажења различитих изазова и пријетњи.
-У овом новом оквиру сви учесници међународних односа, било да су то државе или други субјекти, снажно су упућени једни на друге и изразито међузависни. А тако нешто засигурно никад није постојало у досадашњем току људске историје. Потпуно је логично да је, под таквим околностима, мултилатерализам постао уобичајени начин комуницирања и дјеловања у савременом свијету. И, такође, логично је да је мултилатерализам створио 'нова правила игре' која сви морају да поштују - истакла је Цвијановићева.
Додала је да у стварности то није увијек тако и доводи до стања у коме мултилатералне структуре постају алат, односно средство за остварење интереса и себичних циљева малог броја држава које имају највећу економску, политичку или војну моћ.
-Али будимо искрени и кажимо да су се неке од највећих свјетских криза догодиле због немоћи мултилатерализма у рјешавању нагомиланих регионалних и глобалних проблема. Политика моћи или силе, с једне стране, и политика демократског мултилатерализма, с друге стране, представљају двије супротне, међусобно непомирљиве крајности. Спознали смо да функционалан мултилатерализам не може опстати без одговарајућих околности, без система мулиполарне равнотеже моћи, у коме ниједан актер нити више њих не би био у могућности да другима намеће властита правила и ставове и у коме би ниво међусобног поштовања и комуницирања био много виши од данашњег - навела је Цвијановићева.
Она је оцијенила да се стога, у овако глобализованом свијету, неопходно вратити ка широј, универзалнијој платформи, а истовремено одржавати све облике регионалне сарадње.
-Али, очигледно је да су Уједињене нације, као глобална платформа, суочене са бројним препрекама у остваривању своје мисије и основне улоге. Данас је очигледније него икад да не постоји „међународна заједница“ у смислу аутентичне колективне организације. Клима глобалног или међународног оквира је сувише поларизована да би могла да се посматра као једнообразно заједничко тијело - указала је српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ.
Али ако се истински жели да се ојачају заједничке мултилатералне структуре, рекла је Цвијановићева, онда је неопходно да се поједини актери одрекну политике силе.
-Међународни односи су очигледно милитаризовани и, да бисмо такву ситуацију превазишли, потребно је оживјети дијалог и дипломатију. То значи да појединачне државе не смију употребљавати нити злоупотребљавати регионалне и глобалне структуре да би другима наметали властите интересе - указала је Цвијановићева.
Она је додала да долази из земље која може да послужи као прави примјер како су неке земље злоупотријебиле мултилатерлане структуре да би изманипулисале спровођење међународног уговора који је успоставио мир и уставни поредак у БиХ.
-Након рата у БиХ (1992-1995) и на основу поменутог уговора, основана је Канцеларија високог представника да подстиче и координише неке аспекте послијератних процеса. Супротно тој првобитној улози и дјеловањем изван својих овлаштења, ове стране дипломате у улози високих представника претворили су су се у владаре који су узурпирали надлежности наших домаћих институција и наметали бројна законска акта, мијењали уставе ентитета, а чак и смјењивали изабране званичнике декретом и мимо законског поступка. Њихово стално присуство и сила коју незаконито спроводе створиле су околности под којима се БиХ третира као колонија - нагласила је Цвијановићева.
Стога, појаснила је она, међународни скупови и организације не смију бити играчка "великих", а када је ријеч о партнерству, партнерство би требало важити за све, а не за једне на штету свих других.
-Посљедњих деценија свједоци смо бројних случајева у којима један актер или група актера покушава да обликује цијели свијет у складу са властитим интересима и циљевима. Велике силе се, по правилу, постављају супериорно и дјелују с позиције моћи. Овај очигледан пораз мултилатералне геополитичке идеје нужно не значи да више нису потребни никакви облици мултилатерализма и међународне сарадње - рекла је Цвијановићева.
Она је оцијенила би било опасно чак и помислити да више није потребна међународна сарадња и мултилатерални приступи, напротив, они су веома потребни, али садашњи мултилатерални систем треба побољшати и оснажити да би био у стању да се носи са сложеним појавама у свијету који се муњевито мијења.
-Неопходан нам је нови логичан и реалистичан програм који би окупио све актере унутар будућих мултилатералних структура, јер ће иначе мултилатерализам окончати у потпуној анархији. А управо то је оно што не желимо да се деси -закључила је Цвијановићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
