Цвијановић: Одлучивање вратити у институције, без мијешања разних мешетара

Цвијановићева је нагласила да одлучивање треба препустити домаћим политичарима који су изабрани од народа на легитимним и фер изборима, а не да умјесто њих странци намећу одлуке и заговарају теме за које не постоји консензус свих политичких представника.

Она је у интервјуу Срни навела да чланови Предсједништва БиХ наступају са различитих политичких позиција и сходно томе постоје питања о којима нема консензуса, али да постоји и одређена сагласност што није новост, ако се узме у обзир протекли период и рад овог тијела.

-Покушавамо да нађемо неку сагласност о питањима која су заиста важна за све и гдје не би требало да се диже политичка температура и прави посебна политичка прича. Тако да на тај начин и дијелим питања на она која могу да буду јединствена јер имамо јединствен приступ њиховом рјешавању и она гдје се елементарно или базично не слажемо у политичком смислу, па се онда мора тако нешто и манифестовати - нагласила је Цвијановићева.

Када је ријеч о раду Предсједништва БиХ од када је преузела мандат српског члана и предсједавајуће, Цвијановићева је навела да се урадило оно што је и било очекивано, а превасходно је то именовање предсједавајуће Савјета министара што је деблокирало процес примјене изборних резултата.

-Сада остаје још један изазов, а то је на који начин обезбиједити координацију, сарадњу или неку врсту договора између Предсједништва, Савјета министара као помоћног органа и људи у парламенту зато што су закони и многе друге ствари свакако предмет интересовања и усвајања у оквиру Парламентарне скупштине. То јесте комплексан посао, али ја у суштини тамо функционишем као неко ко и јесте изабран у Републици Српској без намјере да било кога или коме ометам његову спознају или политичлко виђење, а да супротставим свој политички став ако је то потребно - рекла је Цвијановићева.

Када је ријеч о надлежностима Предсједништва, Цвијановићева је навела да је присутан проблем у вези са доношењем одлука које се тичу спољне политике, иако су процедуре јасне и недвосмислене као што је утврђено и да питања која долазе на дневни ред морају бити усвојена консензусом, у супротном предвиђен је и механизам заштите у случају прегласавања.

-Можете да покренете процедуру вета и на тај начин да нешто што је тамо дошло до прегласавања добије један сасвим другачији епилог, односно да се не сматра усвојеном одлуком, уколико успјешно спроведете до краја ту процедуру. Када је у питању наша процедура, она подразумијева да се српски члан Предсједништва обрати Народној скупштини Републике Српске и да тамо на основу двотрећинске већине, ако је има, обезбиједи да се та одлука, коју је Предсједништво усвојило прегласавањем, не третира као одлука. Самим тим она више не постоји - појаснила је Цвијановићева.

Она је навела да проблем настаје када пред чланове Предсједништва БиХ не долазе одлуке о начину гласања представника БиХ у свјетским организацијама и институцијама, придруживању резолуцијама, политичким документима и акционим плановима.

-Тада по процедури ви само шаљете своја мишљења као три кабинета и правило би било да тамо гдје немате јединствен став Министарство иностраних послова у Савјету министара обавијести амбасаду или оног представника који дјелује у тој међународној организацији да треба да буде уздржан, с обзиром на то да није постигнута сагласност чланова Предсједништва по том питању - нагласила је Цвијановићева.

Она је додала да се често наставља пракса из прошлог мандата Министарства иностраних послова да се не поштује принцип консензуса или да представници БиХ добију инструкцију о гласању иако није прошла процедуру у Предсједништву.

-То је вјероватно зато што сматрају да су ово нека времена која су њима наметнула кобајаги ту неку обавезу да они више поштују шта од њих очекују неки страни фактори него шта очекују они који су изабрани од народа, а они су јасно рекли својим кабинетским обавјештењем шта мисле о одређеном питању. Дакле, ту проблеми постоје и ја то на неки начин раздвајам. Она питања која дођу на дневни ред имате процедуралну способност и моћ да оспорите одлуку, а овдје имате велики узурпирани слободни простор од Министарства иностраних послова гдје они дјелују врло непринципијелно - указала је Цвијановићева.

Нагласила је да су то питања на којима се убудуће треба радити, да се уведу процедуре које су некада биле на снази и ако не постоји консензус у Предсједништву да инструкција за гласање буде уздржан глас, односно нема гласања ни за ни против.

Говорећи о могућности одласка страних судија из Уставног суда БиХ и Кристијана Шмита којег Република Српска не прихвата за високог представника, те затварању Канцеларије високог представника (ОХР), Цвијановићева је истакла да су давно требали да оду, додавши да је питање страних судија требало да буде прошлост пет година након потписивања Дејтонског споразума.

-Међутим, постојале су велике тежње и жеље у оквиру политичког Сарајева да се стране судије задрже као механизам или инструментаријум за доношење одређених одлука које ће бити против Републике Српске, а на фону онога што су били тада, а и сада су остали, апетити политичког Сарајева - истакла је Цвијановићева.

Када је ријеч о високим представницима, она је рекла да су они препознати као дејтонска категорија, али и да зна да чита тај документ у којем нема надлежности које су себи прибавили бивши високи представници и узурпирали Устав.

-Што се тиче Кристијана Шмита, ту постоји још додатни проблем, а то је проблем легитимитета, с обзиром на то да није прошао предвиђену процедуру. Чак је и тај исти Уставни суд у којем сједе стране судије некада, у једној својој одлуци упозорио и рекао да високи представник треба да прође кроз ту процедуру, да буде верификован одговарајућом резолуцијом Савјета безбједности УН. И из овог примјера видљиво је колики је овдје несклада само у оквиру једне институције - нагласила је Цвијановићева.

Она је рекла да то није никаква новост, с обзиром на то да знамо да стране судије у Уставном суду БиХ подносе рачуне ОХР-у, што су у својим мемоарима потврдили и они бивши који су отишли из БиХ.

-И још неки су се врло негативно изразили о пракси одлазака по мишљење да би дали одређени став, па онда и оно што ми видимо својим очима и слушамо својим ушима је чињеница да они уопште не бране Устав и уставност него настоје да креирају нека нова правила -  рекла је Цвијановићева.

Осим што су требали да оду и једни и други, Цвијановићева је навела да је улога високог представника била да координише, помаже, доприноси у посредовању и разговорима, а не да прави хаос, неред, интервенише, смјењује људе, доноси законе и интервенише у Устав.

-То су све апсолутно неприхватљиве ствари - констатовала је Цвијановићева, додавши да ће прије отићи Кристијан Шмит него стране судије.

Оно што је реална политичка слика, истиче Цвијановићева, јесте да постоји велика лобистичка активност бошњачког фактора када је ријеч о Шмиту који зато покушава с њима да игра и тамо и овамо и да их мало одобровољи.

-То је пренесено и на међународни терен. У суштини, сада они желе да се отјера Кристијан Шмит који је овај пут направио нешто што није одговарало Бошњацима него Хрватима. То су све катастрофалне ствари. Прво да злоупотребљавате тако неког, друго да тај неко уопште мисли да има надлежност и овлаштења да у држави у којој имате легално и легитимно, на фер и демократским изборима, изабране органе дође и глуми како је изнад њих -, истакла је Цвијановићева.

Она је подсјетила и на обраћања високих представника у Савјету безбједности УН гдје, како је рекла, „лажу и петљају годинама, причајући неку причу да би оправдали своје постојање, велике плате, мешетарења, као и оне који стоје иза њих, играју се с њима као са луткама у позоришту и наређује да раде све контра демократије, цивлизације и нормално уређене правне државе“.

-Не можете ви глумити да то не видите. Имате одговорност према људима који су вас бирали, то су све ствари које се овдје дешавају, које су ненормалне. Што се мене тиче, и једни и други су требали давно да оду и да се овдје коначно врати систем одлучивања у правом смислу ријечи, да он буде у институцијама и да њиме управљају они којима је народ дао повјерење, а не да се с нама играју као с пинг-понг лоптицом и праве разне експертименте у којима су једне године рекли једно, сљедеће друго. Они сједе тамо негдје и стално смишљају одређене пакости, смишљају разна чуда да би нас убиједили да је релевантно њихово постојање и релевантније од нас који овдје живимо, бирамо своје представнике и доносимо одлуке у оквиру институција - рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, релевантни су само људи који овдје живе и они који их представљају јер су добили демократски мандат на изборима, да раде и управљају процесима.

На питање да ли у БиХ може заживјети политички договор, српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ истакла је да може онда када не буде политичких мешетара који своје мишљење креирају на другим мјестима и који глуме да су изнад демократских институција, тврдећи да имају мандат од некога споља.

-Неко ти нареди споља да дођеш овдје и мијењаш Устав, закон, намећеш нека правила, а институције ће то као поштовати умјесто да су оне те које ће мијењати шта и како треба и када постигну договор. Много важна ствар је и то што су они осујетили способности домаћих званичника да постижу унутрашње договоре зато што су били адреса која ће бити на услузи некоме, а бити против некога. Пролазили су филозофију политичког живљења на тај начин и што је најгоре политичког функционисања наших институција. За мене су то само потврде експериментисања које нас нигдје не води - појаснила је Цвијановићева.

Нагласила је да увијек даје предност политичком договору и сматра да треба разговарати са колегама, представницима свих народа који имају мандате и који су изабрани од народа.

-Ми смо ти који треба да креирамо процесе, па макар нам требало и три године да се договоримо око нечега, а када се договоримо, то треба да буде наше власништво и да поступамо на основу тога. Они нас спречавају да ми то постижемо - истакла је Цвијановићева.

Одгођена војна вјежба са Србијом одгодила и све друге

Говорећи о војној вјежби Оружаних снага БиХ са Војском Србије, Цвијановићева је навела да је она раније одгођена, те да је због тога одгођена и вјежба са америчким снагама.

-Имали смо ситуацију да смо се у оквиру Предсједништва БиХ бавили одређеним блоком питања у вези са одбраном гдје није постојала спремност да се поново одобри вјежба са Србијом. Та вјежба је раније била одобрена да би потом тадашњи министар одбране самоиницијативно, измишљајући разлог пандемију вируса корона, ставио то ван снаге и вјежба никада није реализована. Ту процедуру смо хтјели да завршимо у Предсједништво, али пошто није било спремности да се одобри војна вјежба са Србијом, ми смо онда одбили вјежбу Оружаних снага БиХ и америчких снага. Ако не може једно, не може ни друго. Ако нам је став да немамо никакве вјежбе, немамо никакве вјежбе, не може никако бити селективно - истакла је Цвијановићева.

Додала је  да је тако и завршила прича у вези са вјежбама и додала да је у складу са глобалном безбједносном ситуацијом и сукобом који није далеко, њен принципијелни став био да се стави мораторијум на све вјежбе.

Цвијановићева је истакла да се често злоупотребљавају састанци на којима се говори да је БиХ на евроатлантском путу, те да то сваки пут изазове реакцију јер такав пут не постоји.

-Имамо европске интеграције, а не евроатлантске, јер ми и сада имамо документе на основу којих функционишемо. У Програму реформи јасно и пише да се не прејудицира никакво чланство у НАТО, нити има било каквих активности које се дешавају да би поново рехабилитовали ту неку причу и кажете – „сви ми желимо чланство у НАТО“. Чињеница је да неки желе, неки не желе. Што се тога тиче и НАТО савезу је врло јасно какво је овдје расположење и нико од њих ни не инсистира на томе - , навела је Цвијановићева.

Она је нагласила да на тој теми инсистирају локални политичари НАТО оријентације који мисле да на тај начин својим гласачима показују како они то држе све под контролом и да се иде у НАТО, што апослутно није тачно.

-Не иде се у НАТО, али сарадња са НАТО савезом постоји и треба да постоји, треба да буде добра и да се искористе сви они апсекти које је могуће искористити и опет кажем на добробит неког безбједносног система који развијате или имате. Што се тиче Републике Српске постоје само европске интеграције.

Ми смо прије неколико мјесеци имали посјету једног од чланова Предсједништва генералном секретару НАТО савеза. Та посјета не значи ништа. За тог секретара НАТО савеза би било релевантно да је видио три члана Предсједништва, да свако каже своје мишљење и они знају да је то тако. То је званична посјета, али кабинетског типа. Предсједништво није донијело одлуку да неко оде нити да наступа у име Предсједништва - појаснила је Цвијановићева, додавши да није било посјете у пуном капацитету.

Када је ријеч о сарадњи са партнерима на нивоу заједничких институција БиХ, Цвијановићева је рекла да од нове парламентарне већине на нивоу БиХ прије свега очекује смиривање политичких тензија и деблокаду важних пројеката у Републици Српској, али да не треба бити наиван и очекивати да ће сада сви исто мислити.

-Нисмо ми никаква истородна коалиција. Поново смо дошли у ситуацију да склапамо власт на нивоу БиХ. Оно што је добро јесте да се претходни договор о склапању те власти десио и то брже него што се иначе дешавало у прошлости - рекла је Цвијановићева.

Она је поновила да дефинитивно очекује смањење политичких тензија у смислу да оно што јесте политичка прича не буде и реметилачка прича за реализацију животно важних притања као што су капитални пројекти у Републици Српској.

-Очекујем да ће они одржати своју ријеч и да коначно почне реализација свих важних пројеката, а сваки од њих ће показати колико је виталан, колико може да живи свој пројектни живот и дође до неке своје реализације, али бити кочница нечему је апсолутно недопустиво - оцијенила је Цвијановићева.

Имовина завршена тема

Жељка Цвијановић наводи да је јасно да питање имовине није у надлежности БиХ и то је дефинисано Дејтонским споразумом и Уставом, као што у надлежности није ни одлучивање по том питању.

-Не само да је то верификовано и потврђено Дејтонским споразумом него је то неко претходно стање. Питање имовине је већ претходно ријешено. Оног момента када смо добили Дејтонски споразум ми смо унијели оно што имамо у један нови аранжман који јесте нека нова, другачија БиХ која функционише на сасвим другачијем унутрашњем уређењу него што је то некада био случај док је била саставни дио бивше државе, Југославије - истакла је Цвијановићева.

Она је додала да је важно да су постојале и раније одлуке тог истог Уставног суда који се бавио питањем имовине и различито је одлучивао, подсјетивши да је прије десетак година тема била и војна имовина коју су поједини покушали укњижити на Министарство одбране.

-Ми смо тада постизали и одређене споразуме. Како да та војна имовина, односно оно што се налази на територији ентитета, да на кориштење Министарству одбране? Тада смо у Републици Српској имали другачије концепте и приступе том питању у односу на Федерацију БиХ, а то је да се војна имовина не може књижити или прекњижити на неког другог и дати му власништво, али да може да користи док год постоји потреба за тим. У Федерацији је био доминантан став да војна имовина треба да се уступи, да се промијени титулар и да се прекњижи - подсјетила је Цвијановићева.

И тада су, навела је Цвијановићева, странци, исти они који и сада причају да се то питање треба регулисати на нивоу БиХ и да се онда дијели ентитетима, инсистирали да се услови прекњижавањем имовине са ентитета на БиХ да би је користило Министарство одбране.

-Не можете ви тражити да одустанете од нечега ако нисте власник тога или да тражите да прекњижите ако је укњижено већ као ваше власништво. Из овога се јасно види колико има експеримената само у тих десет година. Прво се призна да то припада Републици Српској, па онда тражите да се одрекнемо тога и дамо некоме другом у власништво и тако га књижите. Комплетна замјена теза - оцијенила је Цвијановићева.

Поновила да је ствар јасна и мишљење је да Република Српска треба да има принципијелан однос, а то је да је имовина већ позната ствар која по Уставу није у надлежности БиХ.

Напомиње да постоје они који тумаче да се књижењем имовине на БиХ јача БиХ и да се постиже компактност тврдњом да БиХ треба да буде мјесто на којем ће се регулисати то питање.

-Међутим, питање имовине је завршена ствар још у Дејтону и ти некада високи представници који су стављали одређене забране на располагање имовином радили су то зато што знају да имовина припада Републици Српској, тако да је то било наравно непотребно. Довело нас је до бројних проблема, али постојала је јасна идентификација да то припада ентитетима. И сад одједном кажу припадаће када вам ми то додијелимо. Па, не можете нам додијелити када је већ додијељено и већ нам је то ријешено Дејтоном, а и прије тога је то било реално стање - нагласила је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.