Цвијановић: Очекивање кандидатског статуса, али се насилна централизација не може прихватити

Цвијановићева сматра да БиХ треба да координише своје обавезе, да буде кредибилна, али да је црвена линија насилна централизацијам, нешто што се не може прихватити.

"Не постоји цијена за коју бисмо то прихватили. Партнерски треба да разговарамо које су наше обавезе, а да притом не излазимо из уставног оквира, а он је врло јасан и прецизан. А ако ћемо бити искрени, сви проблеми у БиХ уназад неколико деценија били су везани за насилну централизацију", рекла је Цвијановићева за РТРС.

Она је истакла да је та насилна централизација долазила од стране високих представника, кроз њихове насилне интервенције или на неки други начин и да се у суштини сав проблем за то везује.

Цвијановићева је напоменула да је кандидатски статус требало да буде дат БиХ прије неколико година, на основу свега што је рађено у оквиру БиХ.

"Не само на тих 14 приоритета које не треба посматрати изоловано јер су неке земље у претходном периоду добијале кандидатски статус без било каквих условљавања управо због тога што су свјетске околности то диктирале, па се и однос ЕУ прилагодио о питању додјељивања кандидатског статуса", рекла је Цвијановић послије састанака са предсједницом и премјером Грчке у Атини.

Она је додала да треба имати на уму да и поред тога што се прича о бројним условима које БиХ треба да испуни, критеријумима земљама појединачно, да ЕУ има аутономно право да донесе политичку одлуку и свако напредовање одређене земље коначно се везује за политичку одлуку.

"Наравно да ће они то базирати на одређеном броју испуњених услова, али постоји и политичка воља", додала је Цвијановићева.

Постоји разумијевање, навела је она, да се одређени убрзани кораци према ЕУ дешавају због одређених геополитичких прилика и да у том смислу они посматрају западни Балкан као мјесто коме треба омогућити простор за ЕУ.

Она је навела да препознаје земље које вјерују да БиХ и све земље западног Балкана треба да буду и постану пуноправне чланице ЕУ, али и оне које су скептичне према одређеним стварима везаним за Балкан.

"Мислим да су оптерећи одређеним предубјеђењима без неког реалног основа, а неке од њих и не разумију суштину проблема, него ствари посматрају пластично. Треба превазићи тај период када се ствари посматрају пластично и томе приступити на прагматичан начин", рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да ЕУ треба да има кредибилнији однос према земљама западног Балкана него што је то раније био случај.

"Не можете у ЕУ имати једностран однос и црно-бијелу слику. Надам се да ће ЕУ промијенити свој однос према балканским земљама, за добробит и балканских земаља и ЕУ. ЕУ је важно да у свом окружењу има сигурно окружење, друге државе које су безбједно окружење", навела је Цвијановићева.

Без обзира што је ЕУ све ове године улагала у инфраструктурне пројекте, Цвијановићева сматра да треба да почнемо да поштујемо себе и да гледамо како да кроз регионалне иницијативе дођемо до инфраструктурних побољшања, неометаног протока људи, робе, капитала, студената, радне снаге и слично.

"У том смислу посматрам двије важне иницијативе, једна је Берлински процес, он нам помаже да међусобно јачамо на инфраструктурном и економском плану, а друга је жОтворени Балканж који би био нека врста надоградње и дао нам могућност да наша привреда има неометано кретање кроз регију, без административних оптерећења", појаснила је Цвијановићева.

Она је додала да је управо, због тога велики заговорник те иницијативе, али разумије и да у Предсједништву БиХ и другим институцијама на нивоу БиХ нема потпуне сагласност о томе.

Цвијановићева сматра да будуће вријеме треба да упути који су бенефити, да се разговара отворено и партнерски, да се не ставља глава у пијесак, већ гледати како из сваке прилике извући додатну шансу за сваког грађанина у БиХ, али и на западном Балкану.

"За нас је важно да се, када је ријеч о добијању кандидатског статуса ЕУ, ствари дешавају на партнерском нивоу, да се поштује Устав и уставна структура у оквиру које је јасно дефинисано шта то који ниво власти има на располагању од уставних надлежности и шта је, коначно, обавеза којег нивоа власти", рекла је Цвијановић.

Неприхватљиво и манипулативно обраћање Алкалаја

Шеф Мисије БиХ при УН требало би данас да се обрати на сесији у Савјету безбједности у Њујорку поводом Извјештаја Међународног резидуалног механизма за кривичне судове.
Обраћање Алкалаја није добило консензус у Предсједништву БиХ.

У Кабинету српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић Срни је речено да је говор Алкалаја поводом Извјештаја Резидуалног механизма из Хага неприхватљив и манпулативан, јер чињенично и терминолошки не одражава стварно стање.

Из Кабинета су нагласили да је Алкалајево обраћање представља перцепцију само једног народа како о ратним догађајима, тако и у процесима у оквиру дејтонске БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.