Цвијановић: Међународне интервенције више компликовале него што су ублажавале проблеме

У излагању на 32. Економском форуму у Карпачу о теми "Западни Балкан у регионалним и европским интеграцијама", Цвијановићева је навела да се у посљедњих 18 мјесеци свијет суочава са огромним геополитичким промјенама и изазовима, те да ни земље западног Балкана нису имуне на те изазове нити на кризе у Европи које су они произвели.

Поред тога, рекла је Цвијановићева, земље региона се боре са властитим дуготрајним проблемима, а разлози за то могу се тражити у геополитичком положају западног Балкана, као и његовој етничкој, вјерској, политичкој и културној сложености.

"С правом би се могло рећи да демократски капацитети који се развијају у овим земљама и даље нису довољни за превазилажење разноликих проблема који се манифестују унутар самих земаља и у нашим међусобним односима.

Ни велика укљученост међународног фактора није била од помоћи, а чини се да су међународне интервенције често више компликовале него што су ублажавале наше нагомилане проблеме, непријатељства и неразумијевања", нагласила је Цвијановићева.

Она је додала да је с једне стране добро то што све земље региона дијеле исте тежње кад су у питању европске интеграције и циљ пуноправног чланства у Европској унији.

"С друге стране, међутим, лоше је то што поједине земље Европске уније слабо разумију нашу, горе поменуту, регионалну сложеност. Недостатак тог разумијевања у доста случајева значи да се Европска унија поставља неадекватно и често користи двострука мјерила у начину на који се носи с поменутом сложеношћу. Неке земље Европске уније у нашим земљама промовишу политичку и уставну праксу коју никад не би прихватили у властитим земљама", појаснила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, још један проблем с којим се носе земље на западном Балкану огледа се у томе што се европска перспектива посљедњих двадесет година налази у неком стању неизвјесности.

Она је подсјетила да су током посљедње двије деценије неке земље региона постале државе кандидати за чланство у ЕУ, али још немају јасног временског оквира о томе када би могле постати чланице. Посљедично, указала је она, у цијелом региону губи се вјера у могућност да ће иједна земља региона икад постати чланица.

"Стога не изненађује да сад чујемо доста оних који упозоравају да се 'европска перспектива' никад неће остварити у пуноправном чланству, и то не само због наших властитих невоља, него и због чињенице што се Европска унија понаша као да ће те невоље на неки чудноват начин нестати саме од себе.

С друге стране, чујемо и оне који тврде да се неодлучан став Европске уније о прихватању земаља западног Балкана као пуноправних чланица мијења усљед нових геополитичких околности насталих посљедњих осамнаест мјесеци и да ће процес приступања земаља западног Балкана сад бити убрзан", рекла је Цвијановићева.

Како ће Европска унија на крају разријешити ову дилему, додала је српски члан Предсједништва БиХ, зависиће добрим дијелом од њене одлуке да ли да посматра западни Балкан као нову вриједност за Унију или само као њен будући терет.

"Какав год да буде исход, желим да искористим ову прилику да захвалим Пољској, њеном предсједнику и Влади, на продршци у току процедуре у којој је Европска унија дала БиХ статус кандидата у децембру прошле године.

Разумијемо и да су недавне одлуке о давању кандидатског статуса појединим земљама произашле из нове геополитичке ситуације и да нису утемељене на неким стварним постигнућима нових земаља кандидата, које Европска унија, наравно, детаљно прати", рекла је Цвијановићева.

Што се тиче саме БиХ, након што је добила статус кандидата, Цвијановићева је навела да је настављен рад на испуњавању обавеза из пакета 14 приоритета које је Брисел поставио пред БиХ.

"Неки службеници ЕУ дају назнаке да би почетак процеса приступања могао бити одређен за крај ове или почетак наредне године. Али знамо и да неки у Бриселу не дијеле такво мишљење", нагласила је Цвијановићева.

Нажалост, додала је она, земље региона западног Балкана су већ окусиле бројне такве противрјечности и БиХ није изузетак.

Према њеним ријечима, добар такав примјер је свакако и Сјеверна Македонија која се суочава са различитим билатералним и мултилатералним препрекама у ишчекивању почетка преговора са Европском унијом.

"Подсјетила бих вас и да је један од захтјева, које нам је поставила Европска унија, и регионална сарадња. Зато су у региону и договорени различити билатерални и мултилатерални аранжмани који се баве готово свим питањима - од трговине до политичке и економске сарадње. Већину њих су покренули међународни актери и подразумијевају и њихово учешће, координацију и надзор. Може се рећи да су такве иницијативе дале добре резултате, пошто су помогле у повећању трговинског обима у региону и постепеном успостављању јединственог тржишта западног Балкана", указала је Цвијановићева.

Она је додала да су ове иницијативе, такође, довеле до разних облика полицијске и безбједносне сарадње и подстицале већу слободу кретања и навела примјер да је признавање диплома и професионалних квалификација људима широм региона значајно повећало слободу кретања и запошљавања, те да је ова сарадња очигледна.

"Међутим, очигледно је и да на западном Балкану и даље постоје многа отворена питања и озбиљни проблеми који имају своје специфичне историјске и политичке димензије. Имајући на уму ситуацију у БиХ, гдје су одређени страни центри моћи практично узурпирали њен демократски институционални капацитет и суверенитет, или недавне случајеве насиља и непријатељства приштинског режима против српског становништва у сјеверном дијелу Косова и Метохије, слободно могу да кажем да су оваке међународно подстакнуте политичке иницијативе или средства непоштени, неодговарајући и промовишу двострука мјерила", нагласила је Цвијановићева.

Она је додала да ово све више ствара осјећај да још од ратова у бившој Југославији међународни актери не само да нису успјели да нађу одговарајуће модалитете за рјешење проблема региона, него су прилично често те проблеме погоршавали.

Цвијановићева је навела примјер да је БиХ прихваћена као земља кандидат за чланство у Европској унији, а истовремено је њен суверенитет значајно умањен због наставка рада Канцеларије високог представника /ОХР/, као и страних судија у Уставном суду БИХ - двадесет осам година након потписивања Дејтонског мировног споразума.

Цвијановићева је ову апсурдну ситуацију смјестила у историјски и поредбени контекст наводећи да је међународни надзор над Њемачком и Јапаном завршен и враћен им је суверенитет десет година након завршетка Другог свјетског рата, међународни надзор над Ираком је завршен и враћен му је суверенитет двије године након инвазије на ову земљу упркос чињеници да је у том тренутку у Ираку буктао грађански рат, док у БиХ, готово три деценије након потписивања Дејтонског мировног споразума, страни бирократа кога су наметнули странци - о чијем избору грађани БиХ нису имали прилику да одлучују - и даље тврди да има право да произвољно намеће законе и смјењује демократски изабране носиоце власти.

"Овакав неоколонијални аранжман је срамотан за вриједности и идеале Европе 21.
вијека и срамотан за земљу која је добила статус кандидата за чланство у ЕУ.
И заиста, ове произвољне и злонамјерне уставне и политичке интервенције разних високих представника толико су се често показале штетним и контрапродуктивним за политичке процесе у нашој земљи да и сами бивши високи представници сад кажу да је ОХР дио проблема у БиХ и да није дио рјешења.

Нико од нас не би требало да гаји илузије по овом питању. Права, истинска и органска демократизација и напредак у БиХ су немогући све док постоји анахрона институција такозване 'Канцеларије високог представника'. Што се прије ОХР затвори, то ће прије и БиХ почети да прераста у стабилну, мултиетничку и демократску државу и брже ћемо почети да испуњавамо захтјеве за приступање ЕУ", појаснила је Цвијановићева.

Она је навела и да је послијератна БиХ искусила и озбиљне безбједносне проблеме као резултат исламистичке радикализације која се догодила у неким дијеловима њеног становништва.

"Бројне ћелије 'Ал Каиде' и ИСИС-а основане су у БиХ током и након рата, а како свједоче различити терористички напади са босанским везама који су изведени широм Европе у протеклих 25 година – од бомбашких напада на возове у Мадриду 2004. до терористичког напада у Бечу од прије само неколико година - и региону и Европи у цјелини и даље пријети овај опасан проблем", указала је српски члан Предсједништва.

Наводећи да би изагање жељела да закључи оптимистично, Цвијановићева је нагласила да је западни Балкан осјетљиво и крхко подручје, бременито различитим изазовима и проблемима, али истина је и да је већи дио Зпадне Европе био такав и прије 75 година.

"У случају Западне Европе, међутим, просвијећене, мудре и пажљиве мјере су помогле да се историјски непријатељи претворе у постојане и сараднички настројене савезнике. Верујем да до исте трансформације може доћи и на западном Балкану ако међународне мјере према региону буду садржале исти степен просвијећености, мудрости и осјетљивости који су утемељитељи Европске заједнице и највећи дио међународног поретка послије Другог свјетског рата показали тих година.

Изазов у овом тренутку је да међународне и мјере које Европска унија спроводи према региону буду реалистичније и да узму у обзир историјске сложености које покушавамо да превазиђемо", закључила је Цвијановићева.

Честитајући домаћинима на изврсној организацији овог уваженог скупа, Цвијановићева је захвалила на указаној прилици да се обрати о теми "Западни Балкан у регионалним и европским интеграцијама" и изразила наду да ће бити у могућности да додатно расвијетли важна питања са којима се суочава западни Балкан, како у контексту заједничке европске перспективе региона, тако и у контексту међусобних односа земаља региона, укључивши и нека отворена питања која додатно оптерећују свеукупну политичку, економску и безбједносну ситуацију на западном Балкану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.