Црнковић: Хрватска донацијама настоји сломити отпор грађана

Црнковић је рекао да је у првом наврату Фонд за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране Кршко подијелио 150.000 КМ донација грађанима, Основној школи у Двору и другим субјектима, међу којима је и католичка црква.

“Тај новац је намијењен локалној заједници која је одређена за прихват радиоактивних отпада. Двор је изразито неразвијена локална заједница, економска слика је посебно неповољна, што заговорници идеје преузимања радиоактивног отпада из Словеније и смјештање уз ријеку Уну, на границу са БиХ итекако користе”, истакао је Црнковић.

Он је навео да посебно забирињава ширење наратива који требају окретати људе једни против других, тако да се сви који не желе радиоактивни отпад уз Уну континуирано представљају као потенцијална препрека за донације, које се могу посматрати као својеврсне награде за локалне заједнице које се одлуче за прихватање радиоактивних отпада.

“Двор никад није прихватио тај радиоактивни отпад, тако да се преко донација на мала врата покушава издејствовати прихватање. Тај ниво подлости је очекиван, али ипак превазилази сваку мјеру. Између осталог, прави се поларизација грађана и ситуација на рубу нежељених догађаја као увод у предстојеће јавне расправе”, рекао је Црнковић.

Он сматра да је ријеч је о детаљно испланираним активностима који су дио службене документације те да предстоји интензивирање притисака.

“Нису ово ни први ни посљедњи ударци испод појаса. Имали смо случајеве гдје су афирмативни притисци вршени и на новинске редакције у БиХ које су требали писати о случају жТрговска гораж као да је већ завршена ствар. Случај жТрговска гораж евидентно улази у хаотичну фазу која се покушава одвијати што даље од очију јавности”, рекао је Црнковић.

Према његовим ријечима, посебно забрињава што и Хрватска као држава игнориште вољу представника БиХ да се добију све релевантне информације у вези са случајем “Трговска гора”.

“Купује се вријеме до оног тренутка када ће бити објављена студија утицаја на животну средину да би БиХ остало свега мјесец дана да одговори на све оно што је Хрватска припремала годинама. Немогуће је и предвидјети у коликој мјери ће БиХ моћи да оговори на све, будући да Хрватска није изразила заинтересованост за свеобухватна истраживања са обје стране границе”, рекао је Црнковић.

Он је упозорио да, уколико грађани дозволе да донације утичу на то да прихвате радиоактивне и друге опасне отпаде уз Уну, слиједи нови егзодус који ће завршити оно што је започето деведестих година прошлог вијека.

Фонд за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране Кршко са сједиштем у Загребу донио је одлуку о додјели 75.000 евра подршке за 22 пројекта на подручју општине Двор, гдје је планирана изградња одлагалишта радиоактивног отпада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.