ЦИК признао: Скенери још далеко од сталне употребе

Ведрана Кулага Симић
Foto: Илустрација

САРАЈЕВО - Модерне технологије биле су дио посљедњег изборног циклуса у коме су бирани челници у градовима и општинама у БиХ, али коначна одлука о томе да ли ће и које ће технике бити примјењиване на наредним изборима требало би да буде донесена у Парламенту БиХ, када се слегну утисци и сумирају резултати спроведених пилот пројеката у оквиру којих су привремено и скенери били на одређеним биралиштима.

Иако се о увођењу нових технологија у домаћи изборни процес прича дуже година и у оквирима Централне изборне комисије (ЦИК) и током рада бројних интерресорних радних група за измјене и допуне Изборног закона БиХ, коначан договор о томе није постигнут. 

Ипак, како је наведено у другом периодичном извјештају о увођењу нових технологија у изборни процес који је ЦИК доставио у парламентарну процедуру, интервенцијом Кристијана Шмита донесене су измјене и допуне Изборног закона којима је, између осталог, омогућена употреба технологија, односно спровођење пилот пројеката, тестирања тих технологија прије њиховог евентуалног увођења у изборни процес за опште изборе 2026. године. 

ЦИК је тако уз помоћ донаторских организација спровео четири пилот пројекта на дан локалних избора у 24 основне изборне јединице на готово 460 бирачких мјеста током 6. октобра, а односили су се на идентификацију бирача, скенере на гласачким мјестима и видео-надзор. 

- Упркос чињеницама да је ЦИК каснио са свим активностима, припремне активности су завршене до дана избора захваљујући донаторима и њиховим експертима. Посебно истичемо да ЦИК-у недостају релевантна стручна знања из области увођења изборних технологија, као и људски ресурси јер већина особља у ИКТ одјељењу посједује средњу стручну спрему - наведено је, између осталог, у анализи ЦИК-а.

Појашњавајући шта је све урађено да би се могао спровести сваки од четири пилот пројекта, у ЦИК-у су истакли да су се током припрема за њих главни изазови огледали у чињеници да су сви кораци комисије били условљени активностима добављача те је процес финализације подзаконских аката настављен све до половине септембра. 

- Веома кратки рокови за реализацију пројекта, недостатак адекватног ИТ особља у ЦИК-у додатно је оптеретило рад ове институције у изборној години. Спровођење пројекта је захтијевало ангажман додатног особља, оператера са одговарајућим ИТ квалификацијама и низом подзаконских аката - наведено је у документу. 

Организација и спровођење пилотирања изборних технологија за ЦИК БиХ су нове активности које, како је истакнуто, захтијевају дугорочнију припрему. 

- Након завршетка пилот пројеката и евалуације у Парламенту БиХ биће достављена и Студија изводљивости увођења нових технологија у изборни процес - евалуација и анализа спроведених пилот пројеката како би се на основу свега тога Парламент БиХ могао опредијелити у којем правцу ће ићи увођење изборних технологија. Уважавајући све изазове са којима смо били суочени током припреме пилот пројеката, очекујемо да ће евалуација тестних пројеката понудити научене лекције и одговоре на основу којих ћемо законодавцу моћи понудити информације о могућим исходима, користима и ризицима везаним за изборне технологије које ће омогућити доношење одлуке о изборним технологијама које су најбољи избор - истакнуто је у документу ЦИК-а.

Манипулације

Члан Коалиције под лупом и бивши предсједник Централне изборне комисије Вехид Шехић за “Глас” каже да нове технологије морају бити присутне на изборима 2026. 

- Сигурно је да ЦИК нема те капацитете у ИТ одјељењу, јер је и преко 5.000 бирачких мјеста, али требало би ојачати тај сектор и закључити уговор са ИТ фирмом, како то раде и у свијету, која се бави технологијама, употребом скенера и биометријске идентификације бирача. У питању је заштита изражене слободне воље бирача. Њих би требало заштити од манипулација, а чији су налогодавци сигурно политички субјекти који учествују у изборном процесу. Не сви, али на вријеме упозоравамо - нагласио је Шехић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана