Чак ни Хаг није измислио “лов на људе” у Сарајеву

Ведрана Кулага Симић
Чак ни Хаг није измислио “лов на људе” у Сарајеву

БАЊАЛУКА - Прича словеначког режисера Мирана Зупанича о богатим страним “снајпер туристима” који су плаћали да са положаја Војске РС пуцају по цивилима у Сарајеву, а коју је уоквирио у филму под називом “Сарајево сафари”, је највећа измишљотина са само једним циљем - да поново скрене пажњу на тај град пласирањем теме која ће шокирати јавност. Да је ишта од тога тачно, појавило би се у судским предметима пред домаћим и страним судовима.

Став је то саговорника “Гласа Српске” који су подвукли да је ријеч о једном у низу пропагандних памфлета испуњених мржњом према Србима, али на који треба да реагују надлежни републички органи.

Београд је, како наводи Зупанич који је и сценариста филма, био почетна станица за “авантуристе” који су кретали у сафари лов на људе, а жртве су били цивили. Тврди и да су, према неким свједочењима, у организовању “сафарија” учествовали и појединци из редова Војске Српске и Војске Југославије, али на многа питања, ипак, није имао одговор, већ само претпоставке. У интервјуу у којем је причао о свом филму истиче да не зна колико је људи учествовало у тој, како каже, “игри убијања” ни ко је у томе све учествовао.

- Ко конкретно и на којем нивоу командовања, или можда чак политичког одлучивања, не знам. О улози власти на Палама немам информација. Ту морам истакнути да нам намјера није била идентификација конкретних људи, јер нам, с обзиром на деликатност теме, те информације нису ни биле доступне - казао је, између осталог, Зупанич.

Адвокат Миодраг Стојановић, који је бранио оптужене за ратне злочине пред Судом БиХ и Хашким трибуналом, међу којима и генерала Војске РС Ратка Младића, за “Глас” изричито тврди да никад од када траје његов рад, а предмет Сарајева је обухваћен оптужницом против Младића, није наишао ни на помен таквог нечега, а имао је увид у све детаље.

- Да неко ко је авантуриста, ко има новца, на посебан начин, да ли авионом или како, од Београда дође до Сарајева и онда пуца по људима, цивилима и прави сафари, за мене је толико мизерна констатација за коју немам ријечи, јер као адвокат се никад са таквим нечим нисам суочио. Да је такво нешто било, морало се појавити у судским предметима до сада и то би, да је тако, било стављено на терет Ратку Младићу - истакао је Стојановић.  

Историчар и декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић каже за “Глас” да се, судећи према опису филма који је доступан у медијима, намеће неодољив закључак да је циљ да се опет скрене пажња на Сарајево, изнова учврсте лажи о сарајевском ратишту и замагли слика о страдању српских цивила у том граду од 1992. до 1995.

- Да није тако, аутор би се потрудио да кроз бројну документарну грађу сазна колико је српских цивила убијено дејствовањем муслиманских снајпериста у и око Сарајева, потрудио би се да сазна шта су значиле шифре попут оне “плава кошуља”, “бијела кошуља” и слично, којом су муслимански војници моторолом јављали својим снајперистима ко је од легитимисаних цивила у Сарајеву Србин, то јест кога треба да убију и, наравно, да то представе као дејства српских снајпериста - истакао је Мастиловић.

Не би га чудило и да, додаје, неко након гледања тог филма закључи да су, на примјер, дјевојчице Милицу Лаловић и Наташу Учур убили ти “снајпер туристи”, а не муслимански снајпериста из Сарајева.

- А свакако не треба изгубити из вида ни политички тренутак у којем се тај пропагандни памфлет појављује у јавности. Ипак, реакција надлежних органа у овом случају не би смјела изостати па самим тим и правно санкционисање оваквих појава - закључио је.

Да је све наведено у документарном филму чиста глупост, за “Глас” каже и писац из Источног Сарајева и активни учесник рата Жељко Пржуљ. Познато је, подсјећа, да је тада Србија била под санкцијама и да није било летења, те да је и изнад Српске била зона забрањеног лета коју је контролисао НАТО. Једино су авиони слијетали на сарајевски аеродром, а територију у његовој близини је контролисала Армија БиХ.

- Положаји су били такви да су цивили на муслиманској страни гинули од граната, а Срби од снајпера. Код муслимана су били снајпери. Могу именом и презименом набројати 50 људи који су погинули од муслиманских снајпера - истакао је Пржуљ.

У Сарајеву, каже, постоји једна улица која је до Дејтона била под контролом ВРС, а након повлачења је дио добио име по њемачком снајперисти који је по њој дјеловао.

- У свему једино може изненадити ако Борачка организација Републике Српске не тужи тог човјека - закључио је Пржуљ.

За предсједника Борачке организације Републике Српске Радана Остојића нема дилеме. Каже да Зупанич измишљеном темом и актерима има за циљ сатанизацију српског народа, а наглашава да је једина истина да су током рата у тај град ловци долазили из исламских земаља да лове Србе ради џихада, а на сафари - војници НАТО-а.

Остојић напомиње да је Сарајево, у којем се одвија имагинарна радња овог филма, прије рата било српско колико и муслиманско, истичући да сада у овом граду Срба нема, док је Бошњака и џамија све више. Наглашава да су Срби у Сарајеву и околини поштено бранили вјековна огњишта, земљу својих прадједова коју су у рату одбранили, а у миру морали напустити.

- Одлазећи из родног и никад прежаљеног града, Срби су са собом носили чак и гробове својих предака. Кога у овом граду више нема? Ко је протјеран, а ко је остао? Ко је џелат, а ко жртва? Ко је ловац, а ко ловина? - пита Остојић.

Према његовим ријечима, “ловци” су у Сарајево долазили из исламских земаља да “лове Србе” ради џихада, а на сафари војници НАТО алијансе авионима из којих су бацали бомбе са осиромашеним уранијумом, демонстрирајући савремени начин лова на Србе.

- То је, у ствари, истина и тема за филм са објективним садржајем. Овакав филм за муслимане и западне моћнике не би био прихватљив, јер би се бавио истином, а истина је за њих појам који нема значење - истакао је Остојић.

Сличан став дијели и предсједник Борачке организације Источно Ново Сарајево Драгиша Тушевљак. Он је оцијенио да би се “ловом на људе” могло назвати оно што се десило у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године припадницима бивше ЈНА и младим војницима.

- Ако се присјетимо Добровољачке улице и изласка војника из Сарајева, то би се могло назвати “лов на људе”, јер су припаднике бивше ЈНА и младе војнике у колони која се мирно и споразумно, и без наоружања, повлачила из Сарајева, убијали, тукли и затварали припадници паравојних и параполицијских муслиманских јединица под командом такозване Армије БиХ и територијалне одбране - каже Тушевљак.

Српски борци, каже, од представника власти траже да предузму све како би било забрањено емитовање филма јер таква дјела не воде помирењу и суживоту на овим просторима, већ само изазивају мржњу међу народима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана